Вести

Весић: Трудићу се да више заштитимо домаће компаније

Велика је част водити ресор саобраћаја и инфраструктуре у коме је Србија протекле деценије, уз финансије, остварила највећи напредак. Иако су у том ресору највидљивији путеви и пруге, он обухвата и речни и ваздушни саобраћај, грађевинарство, урбанизам, катастар, као и многе друге пројекте као што су "Чиста Србија" или изградња канализације и депонија, а од успешности тих пројеката зависи брзина развоја Србије. Зато сам поносан и почаствован што су председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и Српска напредна странка одлучили мени да повере вођење тог ресора, поручује у интервјуу за Курир Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Указује и да је Вучић посебно ангажован у изградњи управо инфраструктуре, због чега су, како наводи, владе изградиле 350 километара ауто-путева - комплетан Коридор 10, ауто-пут Милош Велики до Паковраћа, гради се Моравски коридор, брзи пут између Новог Београда и Сурчина, обилазница око Београда завршава се до Бубањ потока, реконструисано је и изграђено 856 километара пруга, укључујући и прву брзу пругу у Србији Београд - Нови Сад, а сада се гради брза пруга до Суботице, док је започета и градња београдског метроа.

* Јесте ли сами изразили жељу да водите управо тај ресор?

- Ја сам се сличним послом, развојем економије града и изградњом инфраструктуре бавио девет година у Београду. Вероватно је то био разлог због кога ми је понуђен овај ресор. Ипак, одлука о томе који ћу ресор да водим није била моја, већ премијерке Брнабић и моје странке.

* Колико ћете се у будућем раду саветовати са својим претходником Томиславом Момировићем?

- Поштујем његов рад и труд. Ми смо колеге у овој Влади и разговарамо о многим темама. Инфраструктурни пројекти се припремају годинама пре него што грађани виде изградњу, тако да све што будем постигао у ресору биће и његов успех, као и оно што буде радио неко ко ће на место где се сада налазим доћи после мене, биће и моја победа. На крају крајева, ми спроводимо исту политику коју представљају председник Вучић и Српска напредна странка. Свако од нас да неки свој лични печат, или мањи или већи допринос, али политика је иста.

* У кога имате највише поверења, ко ће вам бити најближи саветник, званично или незванично?

- Ја сам руководилац који има поверења у своје сараднике. Они знају да веома поштујем људе са којима радим, да се трудим да им изађем у сусрет када имају периодичне или друге проблеме, али да је ритам мог рада паклен и да нема ни викенда, ни празника, а ни радног времена. Можда је то тешко, али трудим се да будем фер према људима и поносан сам јер људи са којима сам радио последњих девет година желе поново да раде са мном. Зато сам првог радног дана обишао сваку канцеларију и руковао се са сваким запосленим. Да им покажем да смо један тим, да поштујем њихов рад и да је свако од њих мој најближи сарадник.

* Имајући у виду да сте се у време док сте обављали функцију заменика градоначелника Београда и те како бавили инфраструктурним питањима у престоници, колико вам то искуство значи сада на министарској функцији?

- Бавио сам се у Београду изградњом инфраструктуре. Учествовао у скоро свим великим републичким пројектима у Београду, од обилазнице, метроа, Прокопа, фабрике за прераду отпадних вода у Великом Селу, регионалног водовода Макиш-Младеновац, топлодалековода Обреновац-Београд. Сигурно је да ће ми то искуство користити на послу који сада радим.

* Који су по вама горући проблеми и чиме ћете се најпре позабавити?

- Свако би вам рекао да је то изградња путева и пруга, али то се подразумева. Ја мислим да треба поједноставити и упростити процедуре за грађевинске дозволе, чека нас доношење уредбе, на којој радим са колегиницом Вујовић, којом ћемо регулисати поступак са отпадом и верујем смањити број дивљих депонија, пројекат "Чиста Србија" значи улагање 3,5 милијарди евра у изградњу канализације, а верујем да Катастар треба да буде доступнији грађанима са лакшим процедурама, колико и верујем да рад вредних људи запослених у Катастру мора да се боље вреднује. Трудићу се да више заштитимо домаће компаније јер сам приметио да нека државна предузећа објављују тендере са таквим условима да домаће компаније на њима не могу да учествују. Мени је то недопустиво.

* Уклањање старог Савског моста поделило је јавност. Каквог сте ви мишљења, треба ли га уклонити или пак оставити као својеврсни симбол једног времена?

- Београду су потребни нови мостови. Постојећи мост је уско саобраћајно грло, а нови ће имати четири траке за аутомобиле, две траке за трамваје, пешачке и бициклистичке стазе и саобраћај ће се уливати у тунел који се гради код Економског факултета и води скоро до Панчевачког моста. То ће смањити саобраћај у центру града за 14 одсто, као и загађење. Истраживања су показала да се изградњом новог моста смањује број путника на Бранковом мосту за осам одсто, на Газели за пет одсто, док ће растерећење на Мосту на Ади бити четири одсто. Саобраћајни институт ЦИП урадио је пројекцију саобраћаја до 2048. године са варијацијама како ће изгледати саобраћај без новог моста и са новим мостом на месту Старог савског моста. Пре ЦИП рађено је у Београду бројање путника од стране релевантних домаћих институција, а потом и мастер план саобраћаја, који је радила реномирана британска компанија "WSP", једна од најбољих на свету. Стари мост неће бити изложен, већ сачуван како би се очувало сећање на њега. У скупштинској расправи потпредседник Мали и ја нисмо чули ниједан аргумент који би оспорио ове. Чули смо нетачне ствари да је стари мост део логора Старо Сајмиште, што је нетачно, јер су се најстрашније ствари у овом логору догодиле до 10. маја 1942. године, а мост је пуштен у саобраћај у јулу исте године. Београд мора да се развија и они који се противе изградњи новог моста и градског тунела против су развоја нашег града.

* Имајући у виду актуелну геополитичку ситуацију, хоће ли држава имати довољно новца за све планиране инфраструктурне планове?

- То у овом тренутку нико не може да вам каже. Чули сте министра Малог у Скупштини када је образлагао ребаланс и рекао колико милијарди евра више плаћамо за енергенте. Као и све друге земље света. Нисмо одустали ни од једног инфраструктурног пројекта, али јасно је да ће, док трају криза и рат, бити мање новца за инфраструктуру. У овом тренутку реализујемо 12 пројеката путне инфраструктуре, укупне дужине око 500 километара. Увелико се ради Рума-Шабац-Лозница, завршава се мост преко Саве на ауто-путу Кузмин-Сремска Рача. Започели смо радове на Фрушкогорском коридору, градимо ауто-пут Ниш-Мердаре, радове на изградњи саобраћајнице Пожаревац-Велико Градиште-Голубац су у току. Завршили смо још једну деоницу ауто-пута Милош Велики од Прељине до Паковраћа, чиме смо направили обилазницу око Чачка и наставили ка Пожеги. На обилазници око Београда завршена је деоница од Остружнице до излаза из тунела Стражевица и завршићемо је до пролећа до Бубањ потока. Градимо метро у Београду и нови савски мост, као и два моста у Новом Саду. Градимо Моравски коридор. Изградили смо брзу пругу од Београда до Новог Сада, којом људи путују брзином од 200 километара на сат и одмах смо наставили изградњу брзе пруге од Новог Сада до границе са Мађарском, која треба да буде завршена у мандату ове Владе. У претходне две године, без обзира на све изазове са којима смо се суочавали, започели смо и завршили реконструкцију модернизацију железничких праваца Суботица-Хоргош, започели пругу Ниш-Брестовац и ускоро започињемо Ниш-Димитровград, а градићемо уз подршку Европске уније и пругу од Београда до Ниша.

 

Увек доступан медијима, знам колико је тежак новинарски хлеб

* Новинари кажу да сте један од најдоступнијих политичара. Шта ви кажете на то?

- Док сам био шеф кабинета Зорана Ђинђића, научио сам да новинарима увек треба дати вест ако желите да вас пренесу. Пре него што сам завршио Правни факултет, моје занимање је било новинар-сарадник. Још као средњошколац радио сам у Ибарским новостима и на Радио Краљеву. У војсци сам био новинар Крила Армије, уредник у Студенту и новинар Демократије. Знам колико је тежак тај хлеб и верујем да новинари и политичари, свако на свој начин, имају обавезу да јавности учине доступним све државне теме.

 

 

 

Извор: Курир