Максимално се трудим да часно обављам свој посао. Од добронамерног дела јавности добијам и похвале и критике - кажу ми да се примећује да се нешто позитивно дешава у култури. Постоје и неки уметници који ме политички подржавају само из сенке, али то ми није изненађење. Из сенке су ме неки људи подржавали и док сам била градоначелница Новог Сада и председница парламента. Једноставно, не желе да иступе јер мисле да им је већи квалитет ако нису политички опредељени, сматрају да тако имају шири маневарски простор за будућност, рекла је, у интервјуу за Курир, потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић.

* Да ли вас дотичу изјаве људи као што је, рецимо, председник скупштинског Одбора за културу Синиша Ковачевић, који каже да "тамо где се издвојена средства (за културу) мере промилима, у тим несрећним државама култура не постоји, она је сведена на ниво инцидента". Па да ли смо ми несрећна држава и постоји ли овде култура?

- Није Синиша Ковачевић једини који се негативно осврће на стање у култури. Углавном су то људи који су жарили и палили културом у не тако давној прошлости, они немају нимало добронамерности, већ тенденциозно и малициозно нападају Министарство културе и напоре Владе Србије да нашој култури буде боље. Пре неколико дана сам прочитала ауторски текст особе која је пре петнаестак година дрмала културом града Београда, написала је да није донет Закон о заштити културног наслеђа, а донет је пре годину дана. Ето како провејава једно елементарно незнање. За полемику је потребно знање, а не само жеља да неког повредиш, увредиш и прозовеш. А можда бих озбиљније и промишљеније посматрала те њихове критике да нису ћутали од 2000. до 2012. године и да им баш ништа у култури тад није сметало. И не знам зашто сматрају ружним одговором кад их неко пита: "А шта сте ви радили у годинама кад су Народни музеј и Музеј савремене уметности били затворени"? Није им сметало ни кад је Филмски центар Србије имао пара да сними можда једну и по рекламу. Они су затварали установе културе, а ми их отварамо. За две године је преко конкурса "Градови у фокусу" завршено 48 објеката културе широм Србије.

* Кажу - не граде се нова позоришта.

- Ни то није тачно. Обновљено је позориште "Бора Станковић" у Врању. Градимо потпуно нову сцену позоришта у Нишу, а реконструишемо и велику. Увелико се раде пројекти за изградњу позоришта "Бошко Буха" у Београду.

* Да ли сте ви задовољни новцем који је из буџета издвојен за културу у 2023. години?

- Ниједан министар на свету вам никада неће рећи да је задовољан новцем издвојеним за културу. Оно што се прећуткује у паушалним критикама или нападима јесте чињеница да имамо много више пара него прошле године, и то за 753,7 милиона динара више, али је мањи проценат у рачунању. У републичком буџету нису урачунати покрајински и локални буџети за културу, као ни кредит који је први пут узет за културу за велике пројекте - велики културни центар у Пироту, позориште у Нишу, реконструкцију Музеја Југославије, зграду Београдске филхармоније, пресељење Историјског музеја у нову зграду. Када се све то сагледа, онда се буџет за културу знатно увећава.

* Како видите то што се кинематографија последњих година окреће ка неким историјским, патриотским темама? После "Даре из Јасеновца" снимљена је и "Олуја", снимају се "Деца с Козаре", "Кошаре".

- Питање је зашто до сада тога није било. Зашто такве ствари нису снимали ти исти људи који су водили културу на различитим нивоима власти, а који се сад представљају као богзна какви националисти и патриоте или ови други, који су били комунистички комесари? С променом власти 2012. године и доласком Српске напредне странке и Александра Вучића променио се и однос према култури сећања, што је позитивна ствар. Јер, један народ, да би опстао, мора да има културу сећања и да се сећа сваког - и трагичног и срећног - дела историје.

* Нацртом Закона о кинематографији убудуће ће, уместо Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС) или Министарства културе, одлуке Комисије за доделу средстава на конкурсима потврђивати директор ФЦС. Зашто се УО ФЦС одузима право одлучивања коме ће доделити новац за снимања?

- Мења се само један члан који се усаглашава са Законом о култури. Ако филмска јавност сматра да то не ваља, онда ћемо се вратити на старо, али само нек се одлуче већ једном. Прво је било критика што то ради Управни одбор, сада критикују друго решење. Онда дођем до закључка да ми је, као министру културе, најбоље ништа да не радим, јер крене напад чим хоћеш нешто да мењаш, да унапредиш, да донесеш модерније законе. А све то они подржавају кад смо насамо.

* Када ће се бирати нови чланови УО ФЦС? И колико сте задовољни радом досадашњег УО?

- Избор новог УО ФЦС зависи од Владе Србије, која је оснивач те установа. Код премијерке су, такође, и предлози за решење питања даљег функционисања ФЦС. Очекујем да ће ме она ускоро позвати да разговарамо о томе. Ускоро истиче и мандат директору ФЦС, па треба добро размислити и ко би у наредном периоду могао да буде на том месту. А ако могу да кажем чиме нисам задовољна, онда ћу рећи да нисам задовољна актуелним директором ФЦС. Он путује често и радо, а кад се појаве проблеми, којих има много - око финансирања, расписивања конкурса, доношења одлука - онда тражи да то решава Министарство културе. Ја сам му то рекла и насамо и пред свима. И кад неко напада ФЦС, он као директор мора да препозна своју одговорност. Такође, волела бих да видим и податке за које је све филмове издвајан новац а да они никада нису снимљени, тиме би директор ФЦС требало да се позабави и да нас обавести. А морао би да тражи и повраћај тих средстава.

* Јесте ли испратили полемику глумца Микија Манојловића и редитеља Предрага Гаге Антонијевића? Прво је Манојловић рекао како "неко буде у комисији ФЦС, види сценарио и одбије га, а после сними свој филм по делу тог сценарија, имамо пример с "Даром из Јасеновца", то су озбиљне манипулације", онда му је Антонијевић одговорио оптуживши га за комбинације, гурање у сваку власт, промовисање албанског фестивала Мирдита по Београду итд.

- Нешто мало сам испратила. Уопште ми није јасно зашто је велики глумац Мики Манојловић, с којим често разговарам на различите теме, од свих филмова који су снимљени уз помоћ ФЦС изабрао да говори баш о "Дари из Јасеновца". И, притом, то што је рекао није истина. Морам да кажем да ценим Гагу Антонијевића као великог и доброг режисера, он ће у историју кинематографије ући као неко ко је први у новијој историји снимио филм о нашем страдању у Јасеновцу.

* А да ли се проналазите у речима Микија Манојловића кад каже да је од 1945. године до данас свеједно ко је министар културе јер ниједан није ништа променио?

- Не препознајем се. Та изјава је претенциозна.

* Докле се стигло с контролом рада установа културе? Јесу ли откривене још неке злоупотребе попут ранијих - нестанка експоната или непостојања евиденције о поклоњеној имовини од грађана?

- Стално контролишемо установе. Нажалост, нисам од свих добила пописе збирки и фондова, па тако попис још очекујемо од Музеја савремене уметности и на томе инсистирамо, јер као држава морамо да знамо шта музеји поседују.

* Када ће се окончати в. д. стања у неким установама културе?

- Мали број директора установа је у в. д. стању, у последње две године већину директора смо изабрали након спроведеног конкурса. Ускоро следе конкурси за директоре Филхармоније, Етнографског музеја, а у току је конкурс за Музеј на отвореном Старо село Сирогојно.

* Колико су јаки кланови у култури?

- Јаки су. Највише их има у филмској индустрији, нешто мање у позориштима. Наравно, кланови су јачи тамо где има више новца. Нема их у Филхармонији, у ликовној уметности.

* Па да ли вас плаши моћ тих кланова?

- Не плашим се тога.

* Ипак, да ли понекад можда мало и калкулишете у намери да се некоме у култури не замерите?

- Не. Ево, радим на Закону о кинематографији иако су ме многи упозорили да ћу да паднем на том закону. То вам је као да уђете у осиње гнездо.

* Ви сте вратили доделу националних пензија - око 65.000 динара месечно - заслужним уметницима, али можете ли да појасните зашто је ограничено да се годишње она може доделити само за 20 људи?

- Тако је по закону. Ако је то проблем, нека кажу, па да, у складу с финансијским могућностима, повећавамо за наредне године. Нико више не говори да их досад није ни било, него питају зашто само 20.

* А шта кажете на оцене неких да "већину чланова комисије за доделу националних пензија чине прорежимски људи", те да на националну пензију "углавном не могу да рачунају они који су јавни критичари садашње власти"?

- То је увреда за те људе. Они имају своје биографије, часне и поштене. Нико их није нападао до сада, а сада, ето, не ваљају. Али, можда неко таквим нападима врши притисак на комисију.

Извор: Курир/Танјуг