Морамо наставити са континуираном политиком завршетака капиталних инвестиција као што су клинички центри. С друге стране, желимо и да штедимо сваки динар који добијемо од државе. Радићемо реорганизацију примарне здравствене заштите, зато што постојећа организација оптерећује секундарни и терцијарни ниво. Имамо домове здравља који нису довољно искоришћени а заправо можемо 60 до 70 одсто пацијената да збринемо на том нивоу и они ће играти велику улогу када су скрининзи у питању.

Такође, радићемо на увођењу норматива лекарима, не може лекар у државној институцији да обави мање прегледа јер се чува за рад приватно. Наравно, нико не брани лекарима да раде приватно, али се прво морају посветити пацијентима у државној институцији. Ово је рекао за "Блиц" др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља.

* Када говоримо о реформама у здравству, какве промене можемо очекивати и на шта се оне односе?

- Прво, ми морамо да наставимо континуирану политику завршетка инфраструктурних капиталних инвестиција као што су клинички центри. Клинички центар у Нишу је одавно завршен, Клинички центар у Београду ће за пар месеци бити завршен, радови у Клиничком центру Војводине иду нормалном и планираном динамиком, а у Крагујевцу очекујемо да ћемо до краја године расписати тендер за извођаче. Набавили смо и сасвим солидну количину изузетне софистициране опреме. И оно што даље очекујемо да ће нас Влада подржати и да ћемо наставити са запошљавањем здравствених радника, као што је било у претходним годинама. Свакако, желимо и да штедимо сваки динар који добијемо од државе.

Све оно што будимо уштедели а можемо уштедети преко 100 милиона годишње, те паре ће се вратити поново у здравствени систем, или куповином апарата или у неке друге сврхе. Ако будемо штедели можемо занављати опрему сами, а не да зависимо од наших донатора. Што се тиче организације приметили смо да нешто не штима, пацијенти у потпуности морају бити задовољни па морамо мењати начин организације. Пре свега вршићемо реорганизацију примарне здравствене заштите, зато што постојећа организација оптерећује секундарни и терцијарни ниво. Са друге стране домови здравља нису довољно искоришћени и желимо да спустимо доста ствари на ниво дома здравља.

* Шта то конкретно значи?

- То значи да и када је кадар у питању и када су специјалистичке службе и дијагностика у питању, али и лечење, да се сведе на ниво дома здравља. Наравно, оно што је реално и што се може применити. Ми можемо 60 до 70 одсто пацијената да збринемо у домовима здравља, јер ће они играти велику улогу у ономе што ми зовемо скрининг. Имамо тренутно четири скрининга, код жена скрининг за карцином дојке и материце, а код мушкараца за простату и дебело црево. Мислим да ће домови здравља одрадити велики део посла, а то је оно што ми очекујемо - рано откривање болести. Увођењем иновативних лекова и чак кад се закасни биће од значаја и мислим да ћемо имати успеха. Тако да је у овом тренутку приоритет реорганизација примарне здравствене заштите.

* Колико је реално увођење норме лекарима? Има примера да поједини лекари обаве велики број прегледа у једном дану, а неке њихове колеге имају неупоредиво мање. Наравно, касније тај исти лекар оде приватно и уради много више прегледа.

- Да бисмо дошли до онога што желимо а то је унапређење здравственог система и пре свега да је пацијент у средишту тога, ми морамо да дођемо до норматива. То значи да је потребно тачно одрадити колико један лекар треба да изврши број прегледа. Да ли је он лекар опште праксе или специјалиста није важно, мора се знати шта и колико лекар мора да уради. Такође, потребно је знати колико хирург треба да уради лакших, колико средње тешких, колико експертских операција и на основу тога ће примити плату. Наравно, њима закон дозвољава да раде поподне и приватно, али првенствено мора одрадити посао у државној. Не може неко урадити мањи број прегледа у државној установи и добити пун лични доходак а чувати се да ради поподне приватно.

Морамо сходно нашој Хипократовој заклетви бити одговорни према нашим пацијентима. И да се разумемо, нико не жели, ни министарка, ни држава да забрани лекарима оно што им закон дозвољава, а то је да ради и приватно. Само је потребно прво у државној институцији, а онда приватно. У државној институцији биће промењен и начин финансирања. ДРГ систем (дијагностички сродне групе) ће тачно бележити ко колико уради и на тај начин ће се бодовати њихов рад јер свака операција, преглед, има свој бод, величину, тежину тог прегледа, и на крају ће финансијска служба обрачунати плату сваком појединцу. Тако да је то једини начин да дођемо до тога да се прво потрудимо да зарадимо сви ми у државној установи плату, а после подне нико никоме не брани да ради приватно.

* Током претходних година велики број младих добило је посао кроз програм запошљавања младих дипломаца. Дељене су и специјализације, али свако од њих задржавао се у граду. Како мотивисати младе да раде у мањим местима?

- Један од приоритета Министарства здравља је реорганизација примарне здравствене заштите. Ми пре свега желимо да и физички и ефективно и географски приђемо што ближе нашим пацијентима. То значи да морамо направити анализу, на чему и радимо. Да видимо колико један дом здравља има приградских амбуланти, здравствених станица, колико у селу. На руку нам иде и попис становништва који је завршен, и биће нам лакше да тачно одредимо колико становника има где и онда ћемо опремити амбуланту за та удаљена места. Што се тиче студената, ми имамо добре младе људе и свако од њих жели да оснује породицу, а да би то урадио прва мотивација је посао. Да би неко радио у тако удаљеним местима висина плате игра велику улогу. Имали смо позитивна искуства обилазећи целу Србију, јер су поједине локалне самоуправе заинтересоване да плаћају станарину доктору и његовој породици.

С друге стране, имамо и специјализације за те лакаре на тако удаљеним местима, па још неке подстицаје морамо да обезбедимо. Радимо и на томе озбиљно. Подсетимо, преко милијарду евра је уложено у последњих 10 година што се тиче инфраструктурних објеката и опреме. Што се плата тиче, ми смо прошле године повећали 8 одсто, а ове године 12, 5 одсто што је око 21 одсто. Држава ће све учинити да буде добро и још боље, иако је економска криза изазвана ковидом и ситуацијом у Украјини и Русији отежала свима па и нама. Наравно да ћемо обезбедити још боље услове и награде, како за лекаре тако и за медицинске сестре и техничаре.

* Листе чекања су велики проблем. Где је најкритичније и шта можемо мењати по том питању?

- Један од проблема који морамо хитно да решавамо су листе чекања. Корона је учинила своје, продужила је листе чекања. Знамо да је била велика борба са ковидом. Ми смо спремили два модела да то превазиђемо, а што се листи чекања тиче, највише пацијената чека на операције кука и колена. Ту имамо по око 19.000 и код једног и код другог. Анализом ортопедских одељења и института као и клиника, видели смо да се по унутрашњости слабо ради траума, да се све шаље у веће клиничке центре.

Министарка има идеју да управо ортопедска одељења у општим болницама збрињавају целу трауму, а да специјализоване установе терцијарног типа раде операције кука и колена. Оно о чему смо разговарали са министром финансија, одлучићемо се за једну врсту допунског рада, као што су викенди, друге смене, и да се на тај начин смање листе. Што се тиче колена и кука, прво морамо прочешљати све те листе чекања и да ли ти пацијенти треба да се оперишу заиста и направити листу приоритета. Прво оперисати оне који су непокретни, који су у колицима, а после тога направити критеријуме какву листу треба направити а да је она у складу са свим медицинским индикацијама.

* На шта се још чека дуго?

- Што се тиче других листа чекања имамо доста људи који чекају на операцију катаракте, код магнетне резонанце. Надамо се да ће путем дигитализације, телерадиологије, такође, повећањем броја специјализација смањити и те листе чекања. Дешава нам се и још један проблем, морамо направити јасне индикације кад се пацијент шаље на магнет, а када на скенер, јер смо пиметили да има доста злоупотреба. Што се кардиологије тиче, мислим да ћемо лакше изаћи са тим проблемом за листе чекања. Дакле, цео тим ради на решавању свих листа чекања и урадићемо све да их буде мање.

* Заказивање прегледа се сада врши током читавог месеца, а не само у првих пет дана. Имамо ли неке резултате?

- Од 10. децембра је почело то, па не можемо одмах очекивати неке драстичне промене. Према подацима које имамо и пратимо на дневном нивоу у Министарству здравља, већ за неких 10 до 12 одсто има побољшања. Ми искрено очекујемо марта месеца стабилизацију. Ту ће нам помоћи нормативи, јер не може лекар сам одређивати колико ће прегледа имати, него ће норматив дати стручне службе.

* Говори се пуно о палијативним центрима, како ћемо то реализовати?

- Велики број родбине нам се јавља због палијативног лечења, то су углавном пацијенти који се лече у нашем секундарном и терцијарном нивоу, са операцијама или тешким болестима. Они не могу бити у болници месецима јер болнички дан кошта и ти пацијенти или морају ићи кући или остати у болници. А како пацијент не може остати у болници, а опет је потребно дорехабилитовати их, долечити их, једини начин су палијативни центри. Идеја министарке је да то буде део ковид болница, а да ли ћемо остати при том ставу, или наћи неко решење, видећемо након свих анализа. Пре свега, ми желимо да пацијентима изађемо у сусрет као и њиховим породицама. Како немамо баш толико лакара кућне неге који би могли да опслужују толике пацијенте, много је једноставније и квалитетније да те пацијенте скупимо на једном месту и да им укажемо палијативно збрињавање.

* Са короном нисмо завршили, а појављује се и нови сој. Какве су ваше прогнозе?

- Нисмо завршили и нећемо, јер корона ће остати ендемска болест са којом ћемо живети. Платили смо данак неповерењу према вакцинама што мислим да је велика грешка, јер вакцине су спасиле милионе живота. Мене изненађује став неких лекара, па чак и универзитетских професора који су били против вакцинације ковида што је додатно отежало вакцинацију и ковид је "преживео". Као што се вакцинишемо против грипа, тако ћемо и против короне. Све ове мутације више стварају брзину заражавања него тежину клиничке слике, и то ме охрабрује. Али, са короном треба бити опрезан да се случајно не појави неки сој који ће нам направити проблем. Желим да верујем да се то неће десити, али спремни смо да дочекамо ако се појави и такав сој.

* Имамо и појаву малих богиња. Шта се дешава са тим, да ли нам прети епидемија?

- Опет плаћамо данак том антиваксерском лобију који је изузетно упоран а наноси нам велику штету. Здравље и животи наше деце су на првом месту и потпуно је неприхватљиво да нам се понови 2017. година када смо имали 15 смртних случајева, од којих неколико деце. Сада смо много брже реаговали, урадили ревизију целе картотеке широм Србије и позивали родитеље да дођу сва деца која нису вакцинисана. Морали смо да посегнемо и за прекршајним пријавама. Сваки родитељ мора одговарати за своје дете, јер ако држава води рачуна о нашој деци, онда и ми имамо неку личну одговорност. Та прича о аутизму је медицинска превара века која је однела многе животе.

Извор: Блиц