Када употребимо чувену синтагму „сто година”, обично мислимо на вечност, на неки период који ће трајати бесконачно. Зато, када неко прославља 119. рођендан и када 119 година својим читаоцима доноси ексклузиве, информише их озбиљно и одговорно, то је онда успех вредан сваког поштовања и дивљења. Желим вам срећан рођендан, још много, много успешних година рада и поверења ваших читалаца.

Задовољство ми је што сам поводом ваше годишњице добила прилику да напишем неколико редова о успеху Србије у области дигитализације и информационих технологија, а посебно ми је задовољство што о овако озбиљној теми пишем управо за „Политику” која нам је свих ових година помагала да нашим грађанима објаснимо користи које нам дигитализација доноси, рекла је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић у ауторском тексту за Политику.

Србија данас није иста земља у односу на пре десет година, а ако овим стопама наставимо, биће још додатно много другачија, напреднија и јача за десет година. Времена се мењају, а оне државе и привреде које су јаке, отпорне, прилагодљиве се мењају са њима.

Свакога дана у медијима пратимо вести о глобалним кризама као што су ковид 19, недостатак енергената, недостатак хране, проблеми са водом, рат у Украјини, међусобно разилажење великих сила, природне катастрофе узроковане климатским променама. Делује као да проблемима и лошим вестима нема краја. Међутим, у сенци тих промена догађа се једна другачија промена, или боље рећи револуција, коју је Србија на време разумела и увидела значај и потенцијале које доноси. У питању је, наравно, технолошка револуција.

Још као министар за државну управу и локалну самоуправу у влади Александра Вучића много сам говорила о дигитализацији, односно Четвртој индустријској револуцији. Иако је мало ко веровао да Србија може бити један од лидера ове нове индустријске револуције, ми смо од тада урадили много, а нарочито кроз увођење електронске управе и великог броја електронских услуга које данас имамо на располагању, или кроз раст домаћег извоза услуга информационо-комуникационих технологија. Ове године, извоз наших ИКТ услуга биће невероватних 2,7 милијарди евра. Пре само десет година, био је 375 милиона евра! Дигиталну револуцију смо видели и кроз повезивање школа на интернет, увођење дигиталних наставних садржаја, увођење програмирања у основне школе, специјализованих ИТ одељења у средњим школама, специјализованих мастер програма на факултетима, заједно са привредом. Наши стартапи и научници данас имају на располагању и најмодернији суперкомпјутер у једнако модерном Државном дата-центру, и научнотехнолошке паркове у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу, а ускоро и у Крагујевцу и Крушевцу.

Србија је данас међународно препозната као земља инжењера, иновативних и креативних људи. Због тога данас у Србији своје производе и решења развијају неке од најпознатијих компанија на свету, као што су „Microsoft, NCR, IBM, „Cisco”, „Continental”, „GoDady”, „Schneider”, али и релативно нове, изузетно успешне компаније као што су „Epic games”, „Rivian” или „Polygon”. Преко наших ИТ компанија у Србији се развијају и производи многих других, једнако познатих компанија.

Сада је дошло време да говоримо о следећој технолошкој револуцији, а то је револуција која се дешава развојем вештачке интелигенције и биотехнологије, коју можемо гледати и као Пету индустријску револуцију. Ова револуција ће имати веће и трајније последице по наше животе од тренутних криза, колико год велике и озбиљне оне биле – а јесу и велике и озбиљне. И та следећа технолошка револуција је већ почела.

Током последњих неколико недеља велику пажњу светске јавности су привукла два догађаја из области вештачке интелигенције: када је јавност могла директно да види како компјутер сам креира слике „на задату тему”, a затим и да се обичним језиком дописују са машином и траже од ње да уради различите задатке – од одговора на питања, преко писања школских есеја, до прављења компјутерских програма. Иако такви сервиси највећем броју људи служе за забаву, они показују потенцијал ових технологија да на дубок начин измене наше животе. Са друге стране, велики развој биолошких лекова и биомедицине продужава грађанима квалитетан живот, буди наду у лечење до сада неизлечивих стања и болести, полако, али сигурно, уводи концепт персонализоване медицине и доприноси животу у здравијем, чистијем окружењу.

У последњих седам година, ми смо показали да смо добро поставили наше приоритете, добро препознали наше предности и разумели промене које доноси Четврта индустријска револуција. Ово нам је умногоме помогло да променимо имиџ Србије и почнемо да привлачимо у Србију технолошки напредније и софистицираније инвестиције које стварају додатну вредност за нашу економију и одлично плаћена радна места. Србија успева да се избори да буде у мањем кругу земаља које ће у будућности креирати нове трендове и технологије, будућност човечанства и концентрисати новостворено богатство у својим рукама. Нисмо још на том нивоу, али смо на јако добром путу да будемо.

Србија има знање, визију и људе који нам дају право да се надамо да ћемо у новој технолошкој револуцији бити међу онима који стварају промене путем нових технологија. Имамо светски признате инжењере и ИТ компаније. Имамо научне институте који су у самом европском врху по квалитету науке којом се баве – пример је Институт „Биосенс”. Имамо Институт за развој вештачке интелигенције, који данас запошљава више од 40 светски успешних, а наших људи који су се у претходне две године вратили у Србију. Имамо Институт за молекуларну генетику и генетичко инжињерство који је изнедрио пионире генетског секвенцирања нове генерације, а који данас ради научне пројекте са највећим светским компанијама, какве су „Roche” или „Takeda”. Имамо стартап компаније који су за само пар година достигле вредност мерену десетинама и стотинама милиона долара. Имамо глобалне технолошке компаније које желе да раде са нама. На нама је да све то што имамо објединимо, негујемо, подстичемо и помажемо, како бисмо креирали екосистем иновација који ће у наредним деценијама бити мотор економског развоја Србије.

Једна од кључних иницијатива како ћемо да то урадимо у будућности је БИО4 кампус, који треба да почнемо да градимо ове године, а у којем ћемо објединити наше најбоље образовне и научне капацитете. БИО4 кампус је, за Србију, само почетак једне нове, иновативне, другачије будућности. У времену у којем живимо, верујем да је добро подсетити се старе изреке: „Најбољи начин да предвидимо будућност је да је сами створимо.”

Извор: Политика