Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је, у Лебану, где се одржава седница Владе поводом 100 дана рада, да су тај период обележиле четири велике целине, али и сталне провокације, напади на Србе на Косову и Метохији и тешки дани које је на себи изнео председник Александар Вучић, а који су се свакако одразили на рад владе.

Првих сто дана обележиле су четири целине, рекла је Брнабић и нагласила да се прва целина односила на буџет.

Додала је да зна да ће неко рећи да буџет није највећи успех, али је нагласила да је то оно од чега зависи даљи раст и развој Србије, као и животни стандард и колико има инвестиција.

Важно је какав је буџет и да је развојни упркос свим изазовима са којима се суочавамо и ми и свет, рекла је Брнабић и нагласила да је то буџет који омогућава раст стандарда грађана, раст пензија.

Друга велика целина је енергетика односно то како смо се суочили са светском енергетском кризом, рекла је Брнабић и нагласила да је то оно чему се влада јако посветила.

"Трећа велика целина је владавина права и привођење процеса уставних реформи које смо и јуче закључили усвајањем читавог низа правосудних закона, а четврта је стална нестабилност, сталне провокације, напади на Србе на Косову и Метохији и тешких 100 дана које је на себи изнео председник Александар Вучић који су се свакако одразили на рад владе", рекла је Брнабић.

 

Стабилност обележила првих 100 дана рада владе, плате преко 700 евра

Брнабић је изјавила да је првих 100 дана рада Владе Србије обележила постигнута стабилност и даљи раст, као и то што је просечна плата у јавном сектору прешла 700 евра и на крају године била између 710 и 720 евра.

"За мандат ове Владе је постигнута стабилност, што је моја основна порука данас, заштита животног стандарда грађана и даљи раст. Стабилност у смислу плата, континуиран раст плата и пензија, подршка најугроженијем делу становништва, даље инвестиције и раст и борба, без обзира на тешка времена", истакла је Брнабићева на седници Владе у Лебану, представљајући постигнуте резултате.

Брнабић је рекла да Србија има стабилну државну касу и да је дефицит на крају 2022. године био 3,3 одсто БДП-а, а јавни дуг 55,2 одсто БДП-а, што се и даље смањује.

"Буџет је обезбедио даље унапређење животног стандарда, обезбедио повећање плата и пензија. Имаћемо тачне податке за плате у јавном сектору 25. фебруара, али тренутно знамо да смо завршили годину са просечним платама између 710 и 720 евра. Оне су 115 одсто веће него пре 10 година", истакла је Брнабићева.

Подсетила је да су плате повећане 1. јануара у јавном сектору за 12,5 одсто, а у војсци 25 одсто, док су пензије повећане укупно 20,8 одсто у новембру и јануару.

"Тако да ће просечна пензија у 2023. години бити око 320 евра", истакла је премијерка и додала да је то боље за 60 одсто него пре 10 година.

Брнабићева је рекла да је минимална зарада повећана за 14,3 одсто и сада износи нешто више од 40.000 динара.

"Желимо да видимо како можемо на сваки начин да обезбедимо да најугроженији слојеви становништва не трпе више и да обезбедимо да достојанствено живе и имају плату достојанствену плату за свој рад. Буџет је даље одредио развојни курс наше земље 2023. године. Никада нису била већа издвајања за инфраструктуру и подстицаје у пољопривреди", навела је Брнабић.

 

Имамо стабилну државну касу, БДП у 2022. години рекордних 60,3 милијарде евра

Брнабић је изјавила да је државна каса стабилна, као и да је БДП за 2022. годину износио 60,3 милијарде евра што је, како је истакла, рекордан БДП Србије.

"Имамо стабилну државну касу, дефицит на крају 2022. године био је 3,3 одсто БДП-а, јавни дуг 55,2 одсто БДП-а и даље се смањује", рекла је Брнабић и указала да је јавни дуг на крају 2021. године износио 56,5 одсто.

Брнабић је нагласила да је 25. јануара отплаћен дуг од 100 милијарди динара наводећи да је на тај начин удео јавног дуга смањен већ у јануару и да он сад износи око 50,6 одсто БДП-а.

Премијерка наводи да је у прошлој години остварен и раст који није био као што је планирано јер, како је навела, крајем 2021. године када су прављене пројекције за раст нико није очекивао рат у источној Европи.

"Остварили смо раст између 2,3 одсто и 2,5 одсто и с тим је БДП износио рекордних 60,3 милијарде евра. Упркос свим тешкоћама, имали смо 4,4 милијарде евра страних инвестиција. У првих 100 дана ми смо се трудили да кренемо даље у привлачење страних инвестиција јер оне гарантују континуирани раст плата и пензија", рекла је премијерка.

У том смислу, Брнабић наводи да је пронађена словеначка фирма за "Стакло Параћин".

Како је рекла, то је завршено у децембру у износу вишем од 300 милиона евра.

"Имаћемо стакло за нашу привреду и за извоз", рекла је Брнабић и додала да је отворен развојни технолошки центар америчке компаније, као и да је у Сенти посетила јапанску компанију која је најавила петогодишњи циклус у вредности од 51 милион долара.

Наводи да је у Крагујевац стигла опрема и да ће у 2024. години кренути електрична возила из фабрике у том граду.

Током првих 100 дана рада Владе отворена је канцеларија и истраживачки развојни центар ИБМ, рекла је Брнабић и подсетила да је председник Александар Вучић у четвртак у Куршумлијској бањи отворио хотел "Планинка".

Споразуми са швајцарском фармацеутском компанијом и јапанском компанијом Такеда, како је рекла Брнабић, даје основ за један од најважнијих стратешких пројеката, а то је Био4 кампус.

Премијерка истиче да су завршени преговори са ММФ-ом о стенд-бај аранжману од 2,4 милијарде евра у трајању од 24 месеца.

"То је важно да учврстимо стабилност, део за ублажавање енергетске кризе, а други за случај даљих поремећаја у Европи и свету", рекла је Брнабић.

Истиче да никада већи износ средства није био одвојен за инвестиционе пројекте.

"Знамо да су путеви уз плате и послове најважнији, због тога настављамо да градимо путеве и због тога никада већа средства за путну и железничку инфраструктуру", рекла је Брнабић и додала да је симболично пробијен тунел на обилазници око Београда.

Према њеним речима, 2023. година биће важна година за путну инфраструктуру, а планирано је да се заврши ауто-пут до Пожеге, до Крушевца и многи други пројекти.

 

Обезбеђена енергетска стабилност, заштићени грађани, уштеда 67 милиона евра

Брнабић је изјавила да је у првих 100 дана рада владе осигурана енергетска стабилност, да Србија није осетила енергетску кризу, стабилизован је ЕПС, направљена је уштеда струје вредна 67 милиона евра, док су резерве нафте и деривата увећане, а у рекордном периоду у функцију су стављена постројења за хомогенизацију угља у Блоку Б ТЕ Никола Тесла и три пута више грађана добило је право на субвенционисану електричну и топлотну енергију.

Наводећи да је енергетика једна од четири главне целине на које се Влада фокусирала у првих 100 дана, Брнабић је нагласила да је Србија упркос енергетској кризи и проблемима на глобалном нивоу успела да обезбеди енергетску стабилност.

"Зима је стигла полако на исток а ми енергетску кризу нисмо осетили у Србији", рекла је Брнабић и додала да Србија и даље има најјефтинију или међу најјефтинијим цене електричне енергије и гаса.

Имамо свега довољно и обезбедили смо да изузетно субвенционисаним ценама сачувамо стандард грађана и да заштитимо конкурентност наше привреде, рекла је и нагласила да је влада успела да стабилизује енергетски сектор до те мере да је ЕПС у децембру и јануару извезао 143 гигават сати електричне енергије.

Брнабић је захвалила грађанима јер су стимулативне мере дале одличне резултате, па смо у октобру уштедели 15 одсто у односу на 2021. годину, а у новембру седам одсто и децембру 9,4 одсто.

Ако би то превели у новац уштедели смо заједно око 67 милиона евра, рекла је Брнабић.

Рекла је и да свега имамо довољно, да грађани не треба да брину и нагласила да су у току припреме за зиму и следећу грејну сезону за коју, како је рекла, имамо довољно угља, гаса, нафте и нафтних деривата.

Резерве нафте и деривата увећане су за 54 одсто у односу на 2021. годину, рекла је премијерка и додала да је у рекордном року од три месеца у функцију стављено постројење за хомогенизацију угља различитог квалитета на Блоку Б ТЕ Никола Тесла.

Према њеним речима, на томе је инсистирано јер се радило на увозу квалитетнијег угља који је мешањем, хомогенизацијом допринео да се подигне калоријска вредност постојећег и добије више електричне енергије.

Додала је да је стигао и последњи контигент опреме за нову термоелектрану Костолац Б, тако да ће то постројење бити на мрежи до краја године.

Као важно због животног стандарда грађана нагласила је да је у првих сто дана рада промењена Уредба о енергетски угроженом купцу чиме су дадатно заштићени најугроженији.

"Три пута смо увећали буџет. Уредбом субвенционишемо електричну и топлотну енергију и са 68.000 повећали смо број на 190.000 домаћинстава", рекла је Брнабић.

 

Очекујем занимљив развој догађаја након претњи Приштине партнерима

Брнабић је изјавила да Управљачки тим треба да дефинише ствари везане за Заједницу српских општина и да свако кога интересује како ће она изгледати треба да погледа споразуме.

Брнабић је то рекла одговарајући на питање новинара како ће изгледати Заједница српских општина, да ли ће, како се може чути, обухватити само четири општине на северу или све.

"Не бих се тиме бавила на овом месту и на овај дан, шта год да кажем неко ће злоупотребити и искористити супротно интересима нашег народа. Имате споразуме, погледајте их, уз то треба да постоји Управљачки тим који треба да дефинише те ствари, нема потребе да причам на овом месту о томе", рекла је премијерка.

Брнабић је нагласила и да јој је сада занимљиво да посматра развој догађаја када се виде отворене претње Приштине партнерима који инсистирају на поштовању споразума.

"Занимљиво ми је колико су Приштина и албански политичари у Приштини почели да прете својим партнерима отворено и недвосмислено и то онима који су их стварали, љуљали и подржавали, а који траже да поштују потписане споразуме. Сада смо видели отворене претње и то је занимљив развој догађаја", рекла је Брнабић.

Додала је да тим одговором жели да се надовеже на претходно да је формирање Заједнице српских општина онако како је дефинисано Бриселским споразумом "услов свих услова".

Брнабић је одговарајући на питања новинара упитала и ко ће гарантовати да ће се иједан споразум поштовати ако се не признаје тај споразум (о ЗСО).

"Не постоји интерес Приштине да се формира Заједница српских општина, али за мене ни жеља да се имплементирају потписани споразуми. То је услов свих услова, али не онаква како је замишља нека НВО из Србије, са Косова и Метохије или било који политичар, већ Заједницу српских општина у складу са споразумима из 2013. и 2015. године", рекла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да ће у априлу бити 10 година како је потписан први Бриселски споразум и додала да је спровођење споразума нешто сасвим природно и што се очекује.

 

Резултати Владе - од образовања до Берлинског процеса

Брнабић је истакла је да је усвојена Стратегија за младе до 2030. године, а да је у 3. циклус програма Моја прва плата укључено 9.400 младих.

Брнабић је нагласила да се наставило са увођењем брзог интернета у руралним срединама што ће бити урађено до 2025. године, те да је Србија постала члан глобалног партнерства за вештачку интелигенције као једна од 29 земаља.

Премијерка је истакла да је са синдикатима у области образовања донет сет мера за превенцију насиља у школама.

Додала је да је преко 300 младих истраживача преко позива укључено у рад факултета и института.

Говорећи о платформи еНаука, Ана Брнабић је рекла да је омогућена дигитална акредитација научно истраживачких организација, те да су оне тако ослобођене од администрације и добиле ветар у леђа.

Најавила је да ће од 15. фебруара потпуно дигитално бити стицање научних звања истраживача.

Брнабић је рекла да су на пољу здравствене заштите обезбеђене додатно нове вакцине против нових сојева короне, те да су са два милиона евра окончани радови на више домова здравља.

Поручила је да ће са тим инвестицијама бити настављено како у Србији не би било места и грађана првог, другог или трећег реда.

Председница Владе је навела да је завршено опремање Инфективне клинике у Београду као и здравственог центра у Аранђеловцу, као и да су проширени термини за заказивање прегледа у здравственим установама.

Рекла је да је започета биомедицински потпомогнута оплодња и да је тренутно преко 500 захтева.

На пољу екологије, Брнабић је навела да је усвојен програм заштите ваздуха до 2030. године, те да је настављено са изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода као и инфраструктуре.

Оценила је да за пољопривреду никад није било више опредељено буџетом него овогодишњих 68,7 милијарди динара за субвенције.

Нагласила је значај увођења еАграра који ће помоћи у ефикасности и контроли.

Брнабићева је нагласила да је подељено 100.000 ваучера за одмор у Србији, те да је успостављена директна авио линија са Кином.

Навела је и да је започет рад на Ложионици, првом креативном центру у Србији, и подсетила да се наставља са престоницама културе што је ове године Чачак, а следеће Ужице.

Истакла је значај формирања националног савета за спорт који ће се бавити приоритетима и анализама.

Говорећи о војсци, премијерка је рекла да је 1.612 кандидата упућено на добровољно служење и обуке за резервне официре што је набољи резултат у 5 година.

Истакла је значај успешних избора за савете националним мањина, те оснивање и Савета за горанску националну мањину.

Премијерка је нагласила да је испод 30 година просек младих који су потписали преко 500 уговора за сеоске куће са окућницом.

Ана Брнабић је поручила да су значајне активности Србије у Отвореном Балкану, као и потписивање три уговора у Берлинском процесу.

 

Укидањем конверзије уз накаду биће додатно повећан ниво инвестиција

Брнабић је изјавила да ће држава изменама Закона о планирању и изградњи укинути конверзију права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем уз накнаду додатно повећати ниво инвестиција у Србији.

"Када решимо проблем конверзије биће обезбеђен већи ниво додатних инвестиција, па чак и од постојећих инвеститора у Србији, да не доводимо нове. А преговарамо и са новима, као и са новим инвеститорима за улагање у овај део земље (југ)", рекла је Брнабићева одговарајући на питање новинара да ли се преговара са инвеститорима за отварање нових фабрика на југу земље.

Истакла је да ће са укидањем конверзије уз накнаду бити ослобођен велики потенцијал за нове инвестиције.

Подсетила је да је Србија у 2022. години имала прилив директних страних инвестиција у вредности од 4,4 милијарде евра.

"Ако нам 2023. година буде као 2022. година, можемо да задржимо овај ниво ивнестиција, али за то треба и ми да урадимо неке ствари, треба да усвојимо измене или допуне Закона о планирању о изградњи или нови закон. Завршен је нацрт у првих 100 дана рада владе и министар Весић је то пустио у јавну расправу, јер треба да чујемо предлоге за нацрт", навела је премијерка.

Рекла је да је Србија сваке године успевала да подигне ниво инвестиција и да је то успела чак и у 2022. годину.

"Посебно је било важно за очекивати да имамо добре резултате, долазили смо и у најтежим временима до најконзервативнијих инвеститора, а то су немачки и јапански, што је био сигнал да је Србија безбедна и стабилна за инвестиције и да компаније могу ту безбедно да инвестирају", рекла је премијерка.

Рекла је да у Србији немачки инвеститори запошљавају 80.000 људи, као и да је 95 одсто њих рекло да би поново инвестирало у Србију и ширило пословање.

"Имамо добре трендове, сутра имамо седницу Савета за БДП у влади, да видимо шта можемо додатно да урадимо, јер су јако тешка времена", рекла је Брнабић.

Изразила је очекивање да ће следећа велика компанија у области биотехнологије са којом ће влада успоставити сарадњу, бити британска Астразенека и истакла да ће то бити добра основа за Био4 кампус који ће почети да се гради у Београду до краја ове године.

Како је рекла, то ће тек додатно привући огромне и неслућене инвестиције.

Брнабићева је истакла да је у првих 100 дана рада влада почела да ствара услове за инвестиције у истраживање и развој у биотехнологији.

"Зато су нам толико важни ови споразуми о сарадњи са швајцарским фармацеутским гигантом Рошом и јапанском корпорацијом Такеда. Њихови годишњи буџети за истраживање и развој су између пет и 16 милијарди евра", навела је премијерка.

Рекла је да су то и инвестиције у наше истраживачке, факултете и научне институције и да само један пројекат може да буде вредан и до 100 милиона евра у наредном периоду.

То је потенцијал који тек треба да ослободимо, поручила је Брнабић.

"Зато су нам важни ти споразуми о сарадњи и надам се да ће следећи бити са великом британском компанијом Астразенека", навела је Брнабић.

 

На Отвореном Балкану прво јединствени ИД и брзе траке на границама

Очекујемо да у Иницијативи Отворени Балкан кренемо са јединственим ИД бројем за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније, као и отварање посебне траке на граничним прелазима само за наше држављане и наш транспорт, рекла је Брнабић.

Брнабић је одговорајући на питање новинара рекла да се очекује ратификација договора у оквиру Отвореног Балкана у Собрању - парламенту Северне Македоније.

"Очекујем да кренемо са ИД бројем који ће бити јединствен за грађане три земље, како би са тим картицама могли да путују, раде, студирају, и лече се у све три земље као да су држављани", рекла је Брнабић.

Додала је да ће на граничним прелазима бити отворене посебне саобраћајне траке само за држављане земаља ОБ.

"За сва возила са таблицама наших земаља апсолутно неће бити никаквог чекања", рекла је Брнабић.

Додала је да се после усаглашавања рада инспекција чекање на границама већ сада смањило.

Брнабић је оценила да је ОБ најважнија регионална иницијатива у више деценија и најавила да ће три стране у оквиру ОБ наставити да разговарају шта је то што може да се заједно уради додатно како би се створио бољи амбијент за нове инвестиције.

 

Санкције Русији услов свих услова за наставак евроинтеграција Србије

Брнабић је изјавила да нема убрзања европског пута Србије и отварања нових поглавља и кластера у приступним преговорима зато што је, према њеном мишљењу, услов свих услова за наставак европских интеграција увођење санкција Руској Федерацији.

"Ми смо већ направили велике кораке и велике помаке и то говоре и два извештаја о напректу Европске комисије. Оба та извештаја свим земљама чланицама ЕУ дају препоруку да се отворе Кластер 3 у преговорима са Србијом и то се још увек није десило. Тај део смо ми завршили, чека се ЕУ", рекла је премијерка.

Истакла је да је Србија направила додатно велики помак усвајањем сета правосудних закона, односно читавим низом закона којим их усклађујемо са променама Устава у циљу независног судства, без икаквог утицаја политике и политичара и самосталног тужилаштва.

"Лепо, чули смо похвале, али да ли ћемо видети неке конкретне резултате, осим вербалних похвала, видећемо, ја искрено, не верујем. Мислим да је сада услов свих услова увођење санкција Русији, и без тога нам неће отварати ни поглавља, ни кластере", поручила је Брнабић.

Брнабић је додала да се нада да греши, јер би то био нови услов, јер су то до сада били владавина права и дијалог са Приштином - као најважније за наше европске интеграције.

"У владавини права смо урадили много и радимо много, имамо конкретне помаке, тешке реформе које похваљују, али не видим да то убрзава наш европски пут. Што се тиче дијалога са Приштином, ми смо ту за дијалог, али не видим да је Приштина ту, и у том смислу би могли да имамо неке конкретне резултате у смислу отварања нових поглавља и кластера", навела је премијерка.

Брнабић је истакла да сада изгледа да то није довољно и да је у ствари степен усаглашености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно увођење санкција Руској Федерацији услов свих услова, а да ће то можда бити и усвајање француско-немачког предлога.

"Али ми и даље радимо свој посао, то је оно што нас очекује. Министар (Михаило) Јовановић је доста добро урадио када је финализовао Нацрт закона о електронским комуникацијама, он је усвојен јуче на Влади као Предлог закона и упућен је у Скупштину. То је нешто што морамо да урадимо у оквиру европских интеграција и што је добро за нас", рекла је Брнабић.

Додала је да нас сада чека рад на читавом низу закона о медијима, дефинисан медијском стратегијом.

"То је нешто што ћемо даље радити. Ми радимо свој посао, а да ли ће ЕУ то конкретно ценити, видећемо, али не бисмо то радили да то није у интересу Србије и наших грађана", поручила је премијерка.

 

Координационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу нормално ради

Брнабић је оценила да Координационо тело за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу ради као што је радило и претходних деценија.

Брнабић је то рекла одговарајући на питање новинара зашто је Координационо тело пасивизирано, посебно након смрти Зорана Станковића.

Премијерка је нагласила да је Координационо тело активно и да даје подршку микро, малим и средњим предузећима, образовању - генерално ради са младима, са Националним саветом за националне мањине, који, како је рекла, још није формиран.

Додала је да сарађује са њима и да зна да имају активну сарадњу са ОЕБС-ом.

На констатацију новинара да њен долазак и долазак министара на југ Србије најављује да ће се "коначно десити нешто добро у том делу земље", Брнабић је рекла да када чује такву формулацију изгледа као да иза питања постоји лоша намера зато што сматра да новинар може и треба да зна шта је све урађено.

"Не можете рећи да је нешто најзад, када је Александар Вучић био премијер седам дана смо били у Нишу, након тога су предузети велики пројекти - изграђен је Клинички центар Ниш, Научно технолошки парк, направљене су лабораторијске ламеле, предвиђене још 1975. године, али никада нису изграђене док то није покренуо Вучић, као председник владе, а ми наставили", рекла је Брнабић.

Додала је да је најављена друга фаза пројекта НТП на изградњи још једне велелепне зграде вредне 20 милиона, као и да је у нишавском округу само у последњих 10 година отворено 16.000 радних места.

"Доводимо све софистицираније инвеститоре", рекла је Брнабић и нагласила да је јапански инвеститор из Новог Сада у Нишу отворио своје мало развојно одељење, што значи да ће се НТП додатно ширити на југу централне Србије.

Нагласила је да се много ради у Лесковцу, Топличком, Јабланичком округу и додала да је управо зато долазак у Лебане, где су представљени резултати у првих 100 дана рада владе, био прилика да кажу шта ће све још радити.

 

 

 

Извор: Танјуг