Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, премијери Црне Горе и Албаније – Дритан Абазовић и Еди Рама, председник Савета министара БиХ Зоран Тегелтија и председник Владе привремених институција самоуправе на Косову Аљбин Курти потписали су на Самиту Берлинског процеса три споразума о мобилности.

Овим споразумима, који су потписани у присуству немачког канцелара Олафа Шолца, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и генералне секретарке Савета за регионалну сарадњу Мајлинде Брегу, омогућава се путовање уз личну карту у региону и међусобно признавање факултетских диплома и стручне спреме.

Споразумом о слободи кретања и боравка грађана, односно о узајамном признавању личних карата, поједностављује се прелазак границе/административних прелаза становника Западног Балкана, јер он предвиђа да је за прелазак довољно поседовање личне карте.

Брнабић је изјавила данас да су споразуми које су лидери западнобалканске шесторке данас потписали на Самиту Берлинског процеса, важни пре свега за младе у региону, и да је тиме Србија још једном показала да је апсолутно за регионалну сарадњу, истичући да ти документи ни на који начин не дерогирају оно што је договорено или се договора у дијалогу Београду и Приштине.

У Берлину су данас потписани споразуми о мобилности којима се омогућава путовање уз личну карту у региону, међусобно признавање факултетских диплома и стручне спреме.

"То су важни споразуми, пре свега за младе у региону, о признавању академских квалификација и о признавању професионалних квалификација, који се сада односи на три професије - лекара, стоматолога и архитекти, као и о признању личних карата", рекла је Брнабић.

Поручила је да је за Београд било важно да покаже да је увек за регионалну сарадњу, да је у интересу Србије и грађана да регион буде боље повезан, да буде безбеднији, стабилнији, да имамо гарантован мир и стабилност, да можемо да напредујемо.

Указала је да овакви споразуми за Србију није нешто претерано ново, зато што је већ урађено и у то већем обиму у оквиру иницијативе "Отворени Балкан", са Албанијом и Северном Македонијом.

Брнабић је поручила да је посебно важно да ови споразуми не дерогирају оно што смо договорили или договарамо у оквиру дијалога Београда и Приштине.

"То је било доста тешко испреговарати, али успели смо. То нема никакв утицај на оно што смо договорили о личним картама, што задржава државност Србије на КиМ и олакшава живот Србима на КИМ. То је важно", рекла је Брнабић. 

 

Борељ и Лајчак за неутралне таблице ,али кажу, ништа не могу

Брнабић је изјавила да није оптимистична после данашњих разговора на самиту у Берлину, иако су потписана три споразума о мобилности у региону Западног Балкана, зато што, како је рекла, ЕУ дозвољава да се не поштују ранији споразуми између Београда и Приштине на који је и ЕУ ставила свој потпис и још нас терају да поштујемо и склапамо неке нове споразуме.

Рекла је да је причала у Берлину и са Жозепом Борељом и Мирославом Лајчаком о питању пререгистрацији таблица на КиМ и истакла да је Курти прекршио све споразуме, из 2011. године, 2016. и 2021. године, као и да је једнострано укинуо статусно неутралне КС таблице.

Они се слажу да је то тако и да треба да постоје статусно неутралне таблице, али да не могу ништа да ураде, додала је Брнабић.

Мени је то поражавајуће, навела је Брнабић.

Брнабић је одговарајући на питања новинара рекла да не може да пронађе снаге да буде оптимистична када је прошло скоро 10 година од потписивања Бриселског споразума и да још није формирана Заједница српских општина.

"Још увек ЗСО не постоји. Курти је говорио да неће да имплементира Бриселски споразум, а са друге стране нас притискају да идемо на друге или финалне споразуме, како год га називали. Како ћете онда, то сам питала, када 10 година није имплементиран први споразум... Ту се ради и о кредибилитету ЕУ, јер је ту, поред потписа Београда и Приштине, и потпис ЕУ", нагласила је Брнабић.

Запитала је како друге споразуме да поштујемо када ЕУ не може да гарантује имплементирање раније потписаних споразума.

Подсетила је да је Курти од почетка сукоба у Украјини говорио како ће Србија да искористи ту ситуацију, али да се показало све супротно, пошто управо Приштина чини све да дестабилизује регион, као и да је укинула основна људска права Србима на северу КиМ.

Брнабић је напоменула да са друге стране, морамо да будемо конструктивни.

"Свакако су сви овде разумели, почев од Шолца до других, да је Србија овде била конструктивна и да смо у преговорима о ова три спораузма показали флексибилност и желимо да дамо све од себе да ово буде другачији регион", нагласила је Брнабић.

 

Одговорићемо на предлог нон пејпером

Брнабић је пренела је новинарима да данас у Берлину на самиту Берлинског процеса није имала комуникацију са Аљбином Куртијем, да са Олафом Шолцом и Мирославом Лајчаком није разговала о француско-немачком предлогу за КиМ, и поручила да ће Србија, како је рекла, дати свој одговор и уручити нон пејпер.

На питање да прокоментарише то што се у приштинским медијима појавила информација да ће Курти разговрати са Шолцом у вези са француско-немачким предлогом и да ли је о томе разговарала са Шолцом и да ли је уопште имала комуникацију са Куртијем, Брнабић је рекла:

"Није било комуникације са Куртијем. Са Шолцом сам разговарала о многим стварима, нисмо о предлогу. Мислим да он није хтео данас на том нивоу да се бави тим предлогом. Али, свакако ћемо ми завршити са нашим одговором и уручити нон пејпер. Разговарала сам мало са Лајчаком и око тога немам шта ту да кажем, то није било тема, осим да треба да се нађе решење и да је решење добро за стабилност реигона, да се не би криза из Украјине и рат и нестабилност преливали на Балкан", навела је Брнабић.

Како је рекла, ништа више од тога, осим што опет све много лепо звучи...

"Дала сам конкретан предлог - имплементирајте први споразум о нормализацији и биће све много јасније и боље и онда можемо да идемо даље", истакла је Брнабић.

Рекла је да је на маргинама самита разговарала и са министром спољних послова Велике Британије.

Сумирајући разговоре са Шолцом и Лајчаком рекла је да је водила разговор на тему пререгистрације, одузимању Србима на КиМ основних права и права на глас, као и начину како је то третирано у извештају о напретку.

"То је то, све у свему диван дан", додала је иронично Брнабић.

Истакла је да су данас у Берлину потписала још три споразума, али да се не зна, као и до сада, да ли ће бити поштовани.

"И шта ћемо сад, хоћемо ли их имплементирати? А ко ће да каже да ли ћемо их имплементирати? Потписали смо много важнијие споразуме, 2013. Бриселски споразум и да ли је Приштина имплементирала и да ли је неко нешто рекао осим декларативне осуде и да морају да примене? Сваки споразум се своди на то да неко жели да имплементира а неко не жели. И неко га потпише само да би прошао само још један дан и да би добио неке поене код куће и сви су срећни. Како мислите да ће Курти да се понаша према тим споразумима - онако како жели, ниједан споразум до сада није применио и нико му ништа није рекао. И сада смо потписали још три и ако хоће да их примени - хоће, ако не - неће. И ја ваљда сад морам да тапшем", рекла је Брнабић.

 

Отворени Балкан није у супротности са Берлинским процесом

Брнабић је изјавила је данас да инцијатива "Отворени Балкан" није ни у каквој супротности са Берлинским процесом, већ су два процеса која могу заједно да се развијају, те додала је и током боравка у главном граду Немачке позвала на већу подршку "Отвореном Балкану".

На питање новинара стоји ли теза да је боља сарадња у оквиру "Отвореног Балкана", него у оквиру Берлинског процеса, Брнабић је одговорила да нису баш сви у Берлину за "Отворени Балкан", односно да има партнера који ту иницијативу подржавају, и оних који то баш и не чине.

"Не видим да је ''Отворени Балкан'' у било каквој супротности са Берлинским процесом. То су два процеса која се заједно развијају, апсолутно могу заједно да напредују, у великој мери се подударају, много је сличних ствари које радимо", рекла је Брнабић.

Разлика је, указала је, у томе што у оквиру Берлинског процеса и неких других регионалних иницијатива, попут Цефте, увек мора да постоји сагласност свих да би се нешто урадило, што одуговлачи процес, а и није сигурно да ће га онда сви имплементирати.

"У оквиру ''Отвореног Балкана'', ми смо ту зато што у то верујемо и видимо наше националне интересе да смо у томе. И, ако имамо иницијативе, неко може, неко не мора да потпише, али то иде. Две земље могу нешто да ураде без треће, или три без, надам се сутра пет. Ту је све потпуно прагматично, не морамо да чекамо сагласност свих да би се нешто имплементирало међу земљама учесницама", појаснила је Брнабић.

Брнабић је истакла да је и у Берлину позвала на мало већу подршку "Отвореном Балкану".

"И ово што смо данас потписали, ми имамо у оквиру ''Отвореног Балкана'' и то у много ширег опсега", нагласила је Брнабић.

Додала је да је са премијером Северне Македоније Дмитром Ковачевским разговарала о скорој ратификацији одлуке о личним картама у Собрању.

"Након тога, идемо са ИД картицама, неком врстом личних карата за ''Отворени Балкан'', то је велика ствар, тако се остварују четири основне слободе - протока људи, роба, услуга и капитала", рекла је Брнабић.

Такве ИД картице, каже, биће нека врста личне карте за "Отворени Балкан", за држављане свих земаља у тој иницијативи, које ће обезбеђивати да се прелази граница, да се без додатне радне дозволе ради и студира.

 

Полако усклађујемо нашу визну политику са ЕУ

Брнабић је изјавила данас да Србија полако усклађује визну политику са политиком Европске уније, наводећи да у Берлину није било притисака тим поводом.

Одговарајући на питање новинара о укидању визне либерализације у контексту мигрантске кризе, односно да ли је у Берлину било додатних притисака на нашу земљу, Брнабић је рекла да није било притисака и да Србија има добру сарадњу са Фронтексом - Европском агенцијом за заштиту граница и обала.

"Договорили смо да ће они бити присутнији и на нашој граници са Северном Македонијом", рекла је Брнабић новинарима у Берлину.

Брнабић је рекла да, поред тога, Србија има и трилатералну сарадњу са Мађарском и Аустријом.

"Разговарала сам са министарком спољних послова Аустрије. Она се захвалила на томе што смо рекли да имамо јако добру сарадњу и ми полако усклађујемо и нашу визну политику са визном политиком ЕУ. То је нешто што ћемо радити и даље", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је у главном граду Немачке било доста речи о енергетици и о пакету од милијарду евра помоћу за Западни Балкан, и то 500 милиона евра за директну подршку због високих цена и 500 милиона евра за инвестиционе пројекте.

"Ту постоји непознаница да ли су та средства већ планирана у оквиру претприступних фондова или су нова. Ми са Западног Балкана смо замолили да то буду нова средства, јер ако су из претприспутних фондова, онда ништа ново нисмо добили", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је свакако добро што се то поменуло као опција, па ће се видети на који начин ће та средства стићи.

Рекла је да је председница ЕК Урсула фон дер Лајен говорила о помоћи од 165 милиона евра, у оквиру тих првих 500 милиона евра за Западни Балкан.

"Представила сам оно што ми зовемо нова енергетска политика и Србија је у том смислу позвала на већу регионалну сарадњу и на прагматизам. Ако бисмо политику оставили по страни и сарађивали на енергетским пројектима, само у хидро потенцијалима између Србије, БиХ и Црне Горе имамо више хиљада мегавата нових капацитета из хидро енергије", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је то важно за нашу енергетску стабилност.

 

Рекла сам - Приштина подрива и кредибилитет ЕУ

Брнабић је рекла да је представницима међународне заједнице поручила да Приштина одбијањем да имплементира досадашње споразуме подрива и кредибилитет Европске уније.

Брнабић је новинарима пренела да је током радног ручка у Берлину молила представнике ЕУ да схвате да је кредибилитет ЕУ доведен у питање тиме што Приштина не испуњава Бриселски споразум.

"Ви сте потписали Бриселски споразум. Нас не занима шта кажу Курти и Османи, ви сте гарант, имплементирајте", рекла је Брнабић.

На питање шта је разговарала са Мирославом Лајчаком и Жозепом Борељом и које су биле њихове поруке, Брнабић је рекла да су поручили да разумеју позицију Београда и да покушавају да нађу решење.

Брнабић је оценила и да је то решење "стално по грбачи Србије" и да се од Београда увек очекује одговорност и озбиљност.

Рекли су јој, како је пренела, да је она у праву, да у споразумима из 2011. и 2016. године стоји пререгистрација, али да Срби имају право да изаберу статусно неутралне таблице и да је Курти унилатерално прекршио све после чега је настала криза. "Да смо имали нови споразум септембра 2021. године који је говорио о стикерима и да је он и то прекршио", пренела је Брнабић.

Брнабић је оценила да је у питању игра мачке и миша и невероватно лицемерје, а да је Србија дотерана до краја.

На питање да ли се став запада променио, пошто су земље Квинте у демаршу који је уручен председнику Александру Вучићу рекле да Приштина има право на пререгистрацију, Брнабић је рекла да их је питала шта то значи.

"Није ово метафизика, споразуми су јавни, имају право на пререгистрацију, али постоје и статусно неутралне таблице. Они кажу ''тако је, али шта ми можемо да урадимо''", пренела је Брнабић.

Брнабић је указала и на твит Бореља који осуђује шта се дешава на северу Косова, а Приштина је, како је истакла, укинула право гласа Србима на КиМ.

Брнабић је упитала да ли је то поштовање људских права и како се онда може очекивати да и данас потписани споразуми буду примењени.

"Шта мислите како ће Курти да се понаша, ниједан споразум до сада није применио и нико му ништа није рекао", закључила је Брнабић.

 

 

 

Извор: Танјуг