Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић рекла је, гостујући у емисији "Таковска 10" на РТС-у, да ће све беспилотне летелице које буду регистроване у близини војних објеката и положаја бити срушене, што би урадила и свака друга земља. Додала је да су дронови који су данас уочени снимали један положај у нашој Копненој зони безбедности и две касарне.

Говорећи о наређењу председника и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића да се подигну "мигови 29" након што су уочени дронови који су надлетали подручје Мердара и у околину Рашке, Брнабић је рекла да је реч о питању безбедности Срба на Косову и Метохији и генерално проблемима који постоје у нашој аутономној покрајини.

"Тачно је, беспилотне летелице су снимале један положај у нашој Копненој зони безбедности и наше две касарне и мене је обавестио председник Републике и врховни командант Војске Србије, он је дао налог да се појача полицијска заштита у ваздуху, тако да је тај налог сада сталан, трајан и он је на снази и остаће на снази", навела је Брнабић.

Уколико се овакве ствари буду понављале ми ћемо сваку такву летелицу да срушимо, као што би урадила свака друга земља, додала је Брнабић.

На питање знали се чије су то летелице, Брнабић је рекла да не би давала више информација.

"Могуће да ће председник Вучић да разговара о томе. Министар одбране Милош Вучевић ће уколико гостује на РТС-у причати о томе", додала је Брнабић.

Подигнута је и борбена готовост Војске Србије, а Брнабић је рекла да верује да постоји веза и да постоји много страних фактора који желе да знају какви су наши планови у вези са обезбеђивањем безбедности Срба на КиМ.

"Оно што ћемо се ми трудити да радимо као и до сада је да чувамо мир, да чувамо безбедност, да покушамо да утичемо на стабилност иако је у овом тренутку изузетно тешко зато што са друге стране имамо људе који не размишљају рационално и који ће употребити све што може да се употреби да даље дестабилизују ситуацију и да својим једностаним потезима угрозе безбедност", нагласила је Брнабић.

 

Има земаља које су суспендовале признање косовске независности

Уколико Приштина покрене иницијативу за пријем у Савет Европе, Србија ће отворити фиоку са државама које су повукле признање косовске независности.

"Не само за Савет Европе, него било коју међународну организацију. Радили смо на томе, има земаља које су схватиле да је немогуће доћи до неког мирног компромисног решења ако Приштина настави да се понаша на овакав начин, да све споразуме који су потписани или тумачи онако како им одговара или не жели да примењује у потпуности, као што је Бриселски споразум, као последицу наших дипломатских активности су повукли односно суспендовали њихово признање", рекла је Брнабић.

"Оно што је добро, али нема ту много среће за нас и простора за радост, што је за разлику од пре 10 година данас већи број држава чланица Уједињених нација које не признају једнострану проглашену независност Косова него које признају", нагласила је Брнабић и додала да то говори о нашим дипломатским активностима.

 

Одлука о пререгистрацији још једна једнострана одлука Приштине

Срби на КиМ у сваком тренутку знају какав је план Београда и у контакту су и са председником Србије Александром Вучићем, рекла је Брнабић.

"Срби на Ким тешко да имају још разумевања за ту ситуацију и ми покушавамо да, имајући и то у виду, покушамо да утичемо да и они не ескалирају ту ситуацију а простора за деескалацију нема много", рекла је Брнабић поводом одлуке Приштине да отпочне фазну пререгистрацију.

Брнабић је рекла да не зна шта Аљбин Курти чека, јер је он, како каже, човек који има нула одсто прагматизма.

"Али ако он, или његови партнери, чекају финални споразум, морам да кажем да морамо да се вратимо на први а то је Бриселски споразум. То је споразум који је потписан пре Куртија али ако он мисли да има неку тежину, мора да поштује потписане споразуме. ЕУ је гарант тог споразума и не знам како мисле да говоримо о другом споразуму о нормализацији, када ни први није имплементиран. Ко ће да нам гарантује да ће неки други споразум бити имплементиран, ако ни први није. Додатно се продубљује неповерење и поставља питање кредибилитета чак и ЕУ", рекла је Брнабић.

Сматра да је скандалозно ово што се дешава у сваком смислу.

"То што Курти, то што Приштина ради, они немају право то да раде ни по којем споразуму. Они се хватају једног члана из споразума из 2011. године о пререгистрацији али се свуда говори о статусно неутралним КС таблицама које је 2020. године Приштина једнострано укинула и изазвала кризу. Та криза је превазиђена у Бриселу 30. септембра прошле године увођењем стикера, а сада је Приштина поново то једнострано прогласила неважећим. У договору о увођењу стикерима лепо пише да ће се примењивати док се две стране не договоре о другом решењу", нагласила је Брнабић.

Брнабић је уверена да Приштина није ово сама смислила, и да нема подршку за то.

"Када је Приштина укинула право гласа Србима на КиМ ја сам сигурна да су имали прећутну подршку од некога. Тако и ово, то што нема експлицитну сагласност ЕУ или Вашингтона, шта ће се десити? Значи да имају неку прећутну сагласност и за то", рекла је Брнабић.

 

Далеко смо од постизања решења за КиМ због Приштине

Брнабић наводи да смо далеко од постизања решења за Косово и Метохију јер Приштина није спремна за разговор.

"Не видим простор да се ми приближавамо било каквом решењу, компромису опет само искључиво због Приштине. Мислим да смо све даље од решења а које подразумева мирно решавање онога што је нама у основном и највишем интересу", наводи Брнабић.

Наводи да се на нас свакодневно врши притисак из иностранства да се дође до финалног споразума са Приштином.

"Они су огромни, свакодневни и никад интезивнији. Партнери са Запада желе ту тему да склоне са стола, са агенде и желе да забораве и избришу из свог сећања догађаје из 1999. године", истиче Брнабић.

 

О увођењу санкција Русији: Србија мора да се третира као посебан случај

Говорећи о томе колико је Србија близу од увођења санкција Русији, Брнабић је рекла "ништа даље и ништа ближе од онога где смо били након седнице Савета за националну безбедност и закључка који нисмо ни за јоту променили од тада".

"Једина смо земља која је у том смислу остала конзистентна", додаје Брнабић.

Указала је да има огромних притисака.

"Више не знају ни они који нас притискају око чега нас притискају, па тако некада притискају мало више око једног, некада око другог. Сада више притискају око Косова, па не могу да притискају око санкција", наводи Брнабић.

Указује да је наша позиција приниципијална и у складу најпре са нашим националним интерсима, али и са свим принципима међународног права и повељом УН.

"Очигледно да је тешко аргументовано се супротставити том ставу, пошто до сада успевамо да га бранимо и једина смо земља на европском континенту која не уводи санкције Руској Федерацији", рекла је Брнабић.

Истиче да Србија мора да се третира као посебан случај због свега онога што је нама учињено. 

 

Питање је ко је довео до овакве ситуације у ЕПС-у

Са свима који данас критикују стање у ЕПС-у, да смо сами до тога довели могу да се сложим, али је питање ко је до тога довео, рекла је Брнабић.

"Последњи велики електроенергетски објекат у Србији је рађен пре 31 годину. Шта су претходне власти учиниле да се ЕПС ојача? Ми смо кренули да радимо на томе, и то је и део стендбај аранжмана о коме разговарамо и са ММФ-ом. Ми смо гасификовали Србију, и тиме такође ослободили притисак на ЕПС", рекла је Брнабић.

Брнабић је подсетила да је први закон о енергетици потписан током прве владе Александра Вучића 2014. године што је, како каже, било битно и за обновљиве ресурсе.

 

О енергентима: Прилично добро смо се спремили

Када је реч о енергентима, Брнабић је рекла да је учињено све да буде довољно гаса и струје за предстојеће месеце.

"Прилично смо се добро спремили. Ми сада имамо у нашим гасним складиштима – у "Банатском двору" и у гасним складиштима у Мађарској, гаса довољно за два месеца наинтензивнијег зимског коришћења гаса", додала је Брнабић.

Имамо отприлике око 100.000 тона мазута, а како каже Брнабић, набавља се и додатно да се помогне оним институцијама или локалним самоуправама које се нису спремиле.

"Данас сам разговарала са министром за рад и имамо неке домове који се нису припремили и нису купили залихе пелета, мазута или угља и одмах им шаљемо из робних резерви", рекла је Брнабић.

У октобру смо повратили производњу угља, сада је то око 100.000 или 110.000 тона дневно.

"У зимским месецима нама је поребно око 140.000-145.000 тона дневно", навела је Брнабић.

Указала је и да смо за 80 одсто повећали угаљ на депонијама и сада смо на милион и 300.000 тона.

"Имамо потписаних уговора за увоз угља за неких 3,8 милиона тона, већ је стигло око 920.000 тона", рекла је Брнабић.

"Све наше капацитете смо упослили да имамо што безбеднију зиму", нагласила је Брнабић. 

 

У региону је значајно лошији квалитет ваздуха

Брнабић је рекла да се у нашим медијима "паушално и неозбиљно баве темом загађења".

"Даћу вам један званичан податак из 2021. године. Ево, IQair - Београд је био 73. на листи најзагађенијих градова у Европи. У региону је значајно лошији квалитет ваздуха у Сарајеву, Скопљу и Загребу. Ја нећу да умањујем овај проблем, али заиста нема потребе да овај проблем представљамо горим него што јесте. Ми можемо онда да извлачимо дане који су најбољи, и дане који су најгори из ових података", истакла је Брнабић.

 

Цене струје и гаса мораће да порасту једног тренутка

Брнабић је, говорећи о цени струје и гаса, навела да ће оне морати да се повећају у једном тренутку, али да ће бити условљене растом плата и пензија.

"Наравно да ће морати да се диже цена струје као што ће морати да се диже цена гаса, али постоје две ствари које су важне и које ће то да условљавају. Прва је раст плата и пензија у Републици Србији. Дакле, колико ми можемо да штитимо куповну моћ наших грађана и то ћемо и даље радити зато што ми не можемо да дижемо цену на начин да упропастимо све оно што смо радили у последњих осам година. Дакле, ми морамо да гурамо навише да расте животни стандард грађана и да направимо да иду цене струје горе али да то буде на једном одрживом нивоу", објашњава Брнабић.

Указује да је јако битно у овом тренутку такође заштитити привреду и наша предузећа. 

"Друга ствар која је изузетно важна, а то је да и у овој кризи ми морамо да штитимо нашу привреду, наша предузећа том субвенционисаном ценом и струје и гаса, како би они били конкурентни, зато што ћете имати неке земље ЕУ као што је Немачка које ће давати шаком и капом финансијске субвенције својим предузећима", истиче Брнабић.

 

Не одустајемо од тога да просечна плата у Србији буде 1.000, а пензија 500 евра

Говорећи о томе да ли је ова Влада орочена на краћи мандат, Брнабић је рекла да је важно сваки дан дати све од себе.

Указује да их нису послужиле историјске прилике и да су  2014. године биле историјске поплаве, а онда 2015. мигрантска криза, 2019. пандемија коронавируса.

"Нажалост, навикли смо да радимо у кризним временима и борићемо се и даље. Влада да ли је орочена и како ће то изгледати, мислим да је важно да се боримо сваки дан као да је последњи и сваки дан дамо све од себе", наглашава Брнабић.

"Да завршимо ауто-путеве, да завршимо у мандату ове Владе брзу пругу од Новог Сада до границе Келебија, да завршимо додатне институте које већ градимо, да додатно ојачамо сектор ИТ услуга, да повећамо плате и пензије", додаје Брнабић.

Поручује да не одустају од циља који је обећан у кампањи да 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000 евра, пензија 500 евра.

"До краја ове године просечна плата у Србији ће бити изнад 700 евра, просечна пензија следеће године ће бити око 322 евра, тако да смо на добром путу да до краја 2025. испунимо оно што смо обећали планом "Србија 2025" закључила је Брнабић.

 

Очекујем раст од 3 одсто

Брнабић очекује да ће ове године инфлација бити на нивоу од 11 одсто и да инфлација неће појести повећања плата и пензија.

"Повећања пензија и у јавном сектору и у војсци ће бити веће од инфлације, у јавном сектору то ће бити око 12 одсто. Пензије ће кумулативно бити повећане за 20 одсто, и то ће бити значајно изнад инфлације", рекла је Брнабић.

Влада остаје при ограничењу цена основних животних намирница, а такође и са ниским ценама струје како грађани не би били угрожени.

Када је реч о кредитима које узима држава Брнабић је рекла да се и даље задужујемо по повољним каматама између 2-3 одсто а да су неке друге владе умеле да се задужују и са каматом од 6 и 7 одсто.

"На састанку који сам имала са ММФ-ом реченои нам је да је привреда Србије отпорна, не и несаломива, и зато не смемо да се опуштамо. Са ММФ-ом разговарамо о стенбај аранжману од две милијарде и четиристопедесет милиона евра", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће БДП раст бити мањи него што смо планирали али очекује даљи раст.

"Процене су различите али верујем да ће бити око 3 одсто. Директних страних инвестиција ће бити и више него прошле године. Враћа нам се туризам, транспорт и друге услужне делатности. Пада грађевина, индустрија успорава али се надам да ће се и то стабилизовати", рекла је Брнабић.

Јавни дуг остаје у границама Мастрихта, наглашава Брнабић.

"Када погледате све друге земље, сви су отишли далеко изнад Мастрихта. До краја октобра нама је јавни дуг 57,3 одсто и он неће прелазити 60 одсто", истакла је Брнабић.

 

 

 

Извор: РТС 1