Министарство државне управе и локалне самоуправе једно је од оних које су, након избора, добиле новог министра. На његовом челу сада је др Александар Мартиновић, који у разговору за Курир сумира резултате рада овог ресора и најављује приоритете у наредној години.

„Многи су сумњали када смо кренули у процес дигитализације јавне управе и локалне самоуправе, да ми у томе нећемо успети, да грађани не разумеју о чему се ту ради, да неће умети да користе рачунаре и друга информатичка достигнућа да би комуницирали са јавном управом и остваривали своја права, али пракса их је демантовала. Ми тренутно у Србији имамо око 1,5 милиона тзв. еГрађана, дакле грађана који су у потпуности дигитално описмењени и који у електронској форми комуницирају са органима државне управе и органима локалне самоуправе“, с поносом истиче Мартиновић.

* Питамо га, одмах на почетку, које резултате реформе јавне управе види као најзначајније за грађане, али и за привреду?

- Све што радимо у оквиру реформе јавне управе радимо са циљем стварања ‘Управе по мери свих нас’, како ми у Министарству државне управе и локалне самоуправе волимо да кажемо. Циљ нам је да грађанима омогућимо да на најбржи и најефикаснији могући начин, уз уштеду значајног времена и новца, обаве било који процес који имају са државном управом и локалном самоуправом, као и да он буде прилагођен савременим потребама, али и потребама различитих група грађана. У том смислу, резултата је много. Пре свега, захваљујући дигитализацији и развоју електронских услуга, грађани данас могу све да заврше електронски и то на Порталу еУправа, где им је на располагању читав низ услуга, које покривају различите области живота и пословања. Тренутно у Србији има 1.500.000 еГрађана, односно грађана који имају креиран кориснички налог на Порталу. Додатна корист је то што грађани документа која су некада добијали у папиру сада могу да добију кроз тзв. електронско сандуче. Међутим, и они који нису еГрађани и који желе физички да оду на шалтер управе могу да осете разне погодности реформе јавне управе. То говорим најпре у смислу што службеници од њих више не могу да захтевају да сами прикупљају податке, јер су државни органи сада дужни да међусобно размењују податке из службених евиденција, у року који је прописан законом. То значи да више нема оног чувеног ФТ1П, односно ‘фали ти један папир’. Само ове године, од 1. јануара до 1. децембра институције су размениле близу 50 милиона података, што значи да грађани толико пута ниси физички ишли од шалтера до шалтера.

* Курир је више пута писао о Јединственом управном месту као концепту сервиса у служби грађана. Планирате ли и даља улагања у њихов развој?

- Да бисмо још више промовисали овај приступ, Министарство државне управе и локалне самоуправе већ четврту годину за редом помаже успостављање јединствених управних места у градовима и општинама широм Србије. ЈУМ је једно физичко место где грађани могу да заврше више послова и добију више информација и услуга. Морам да нагласим да је до сада укупно 257 милиона динара буџетских средстава уложено у успостављање 42 јединствена управна места у Србији, а Предлогом буџета Министарства за 2023. годину издвојили смо још 88 милиона динара за реализацију овог пројекта у наредном периоду.

Импресиван је податак да је развојем дигиталне управе у Србији грађанима до данас уштеђено 350 милиона сати чекања, а сав наш труд уложен у трансформацију јавне управе показао се нарочито добрим и успешним у ситуацији смањеног кретања, што је био случај у кризи изазваној пандемијом коронавируса. Ова достигнућа резултирала су и значајним побољшањем позиције Србије у Извештају УН о развоју електронске управе за 2022. годину, којим је наша држава сврстана међу земље са веома високим индексом развијености еУправе и једна је од десет земаља које су највише напредовале у домену дигитализације јавне управе, а налазимо се и у самом светском врху када је реч о употреби електронских услуга”.

* Део сте Владе која се поноси процесом дигитализације. У том сегменту и МДУЛС има значајну улогу, посебно као координатор процеса реформе јавне управе. Од којих резултата дигитализације градјани имају непосредну корист?

- Таквих резултата је много, што сам већ напоменуо, али морао бих најпре да истакнем Портал еКонсултације, који је успостављен Одлуком Владе Републике Србије и почео са радом у децембру 2021. године. Циљ успостављања портала био је да се заинтересованој јавности омогући да на јединствен и равноправан начин, електронским путем, учествује у процесима припреме и усвајања докумената јавних политика и прописа, при чему им се, такође, штеди време и новац. Ово је посебно важно када имамо у виду да су дијалог, сарадња и партнерство грађана и државе једна од основних карактеристика савремених демократских држава. Портал омогућава учешће грађана у свим фазама процеса одлучивања, односно креирања јавних политика – од информисања о почетку рада на одређеном пропису или документу, преко консултација током њихове израде, до спровођења јавних расправа у финалном стадијуму законодавног процеса, а обавезан је за коришћење

* Шта значи то да је обавезан за коришћење?

- То значи да су сви органи државне управе дужни да благовремено, у потпуности и у складу са законом, објављују све информације на овом порталу у оквиру процеса консултација и јавних расправа из своје надлежности. Ова платформа за дијалог треба да унапреди ефикасност, транспарентност и инклузивност законодавног процеса, омогућавајући грађанима да у сваком тренутку, са било ког места, учествују у процесима који их се директно тичу. На овај начин не само да доприносимо бољем квалитету прописа и јачању демократије, већ се и код самих грађана ствара позитиван осећај да их држава поштује и укључује у доношење важних одлука. Конкретан резултат је да је путем Портала, од почетка његовог рада, спроведен 41 процес консултација и јавних расправа, док је више од 150 грађана отворило своје корисничке налоге и учествовало у процесима.

Још један од резултата је дигитализација матичних књига, захваљујући чему се подаци о рођењу, закључењу брака, променама имена, презимена и другим статусним променама од 1. јануара 2019. године, воде у електронској бази података - Регистру матичних књига. Грађани од тога имају непосредне користи јер више не морају да достављају изводе из матичних књига потребне за вођење неког поступка, нити да губе време и новац како би их прибавили, јер службеници електронски, по службеној дужности прибављају податке, о чему сам већ и говорио. Такође, на основу података из Регистра матичних књига редовно се ажурира Јединствени бирачки списак и тиме се на дневном нивоу постиже тачност и ажурност ове службене евиденције о бирачима. Важно је истаћи и да је Министарство 2020. године, заједно са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, успоставило Централни регистар становништва, захваљујући чему се подаци који се односе на становништво Републике Србије први пут налазе на једном месту, у електронском облику, што опет доприноси ефикаснијем вођењу различитих поступака.

На крају, желим да истакнем и да смо протеклих неколико година велики акценат ставили на дигитализацију у процесима изградње капацитета и стручног усавршавања запослених у нашој јавној управи, будући да од њихових потенцијала, знања и вештина најдиректније зависи успех свих реформских процеса које спроводимо и преображај наше јавне управе у савремену, транспарентну, одговорну и професионалну управу, у складу са европским праксама и стандардима”.

* Колико се тај процес види у раду Националне академије за јавну управу? Какви су њени резултати?

- Дигитализација и примена различитих метода учења на даљину омогућили су да програми обука Националне академије за јавну управу буду доступни свим запосленима, од државног до локалног нивоа, а за пет година, од оснивања до данас, ова институција имала је готово 50.000 полазника обука. Отишли смо и корак даље и започели праксу подршке нашим потенцијалним, будућим кадровима – студентима, да још у току школовања стекну прво практично искуство у струци, унапреде своја знања и вештине и припреме се за излазак на конкурентно тржиште рада. Путем инклузивних дигиталних платформи, специјално креираних за ову намену, организовали смо изузетно посећене сајмове стручне праксе, а све у оквиру наше инклузивне политике у оснаживању и запошљавању младих, која је препозната и награђена и од релевантних међународних институција.

* Не можемо да Вас не питамо нешто и о плановима за наредну годину. Шта су приоритети МДУЛС и у чему их видите?

- Министарство државне управе и локалне самоуправе наставиће да ради на даљој дигитализацији и успостављању стандарда услуга за све облике комуникације са управом. Тренутно смо у процесу усвајања новог Програма развоја електронске управе и Акционог плана за његово спровођење за период од 2023. године до 2025. године, а упоредо са тим, радимо на јачању успостављања и управљања квалитетом у органе управе Републике Србије путем европског модела заједничке процене (КАФ), али и успостављања заједничких стандарда административних услуга.

Морам да нагласим да смо посебно оријентисани на реформу услуга на локалном нивоу. Будући резултат Програма за реформу система локалне самоуправе у Републици Србији 2021-2025. мора да буде усмерен на унапређење квалитета живота грађана и пуно поштовање њихових права, унапређење положаја јединица локалне самоуправе и јачање њихових капацитета, као и значајно унапређење квалитета, доступности и ефикасности јавних услуга које су кључне за интензивни развој локалне самоуправе. Резултат тога ће, последично, бити и повећање задовољства грађана пруженим услугама, што нам је најважније, јер су грађани били и остали главни мотив и покретач рада и унапређења јавне управе. У току је реализација знатног броја активности које би требало да резултирају предлозима за измене и допуне већег броја закона у делокругу Министарства државне управе и локалне самоуправе, попут Закона о државној управи и Закона о локалној самоуправи. Још један важан аспект јесте интензиван развој посебно важних надлежности локалне самоуправе, као што су локални економски развој и подршка локалној привреди, јер од њиховог јачања и економских потенцијала локалне заједнице зависе и могућности локалне самоуправе да развија своје друге јавне услуге. Једна од кључних активности које ће се реализовати у оквиру тог циља је израда методологија за мерење задовољства грађана и корисника пруженим услугама локалне самоуправе, а планирано је да се прва истраживања спроведу током 2023. године. Још један од приоритета у овом мандату ће свакако остати и унапређење административних капацитета, а у наредној години настојаћемо да додатно развијамо процесе у целоживотном стручном усавршавању”.

Реформа јавне управе има један циљ, каже Мартиновић – да изгради управу по мери грађана и привреде. У том процесу Србија има континуирану подршку Европске уније која финансијски и на сваки други начин помаже процес реформе од њеног почетка. У МДУЛС кажу да подршка европских партнера изузетно значајна јер се низ пројеката реализује захваљујући управо тим средствима.

Извор: Курир