Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је да су приоритети ресора који је недавно преузео наставак изградње кључних пројеката путне и железничке инфраструктуре и њихов завршетак у планираним роковима.

Весић је навео да се тренутно ради на 222 километара ауто-путева и 190 километара брзих саобраћајница.

"То је огроман изазов и веома је важно да сваки од тих пројеката функционише нормално и да се ради у динамици, поготово кад има мање пара и када део новца који је иначе предвиђен за инфраструктуру или неке друге потребе у држави, иде на куповину енергената", рекао је Весић.

Весић је навео да ће у марту наредне године бити отворена брза саобраћајница Сурчин-Нови Београд, у септембру 2023. године брза саобраћајница Шабац-Рума са мостом на Сави и да обилазница око Београда треба да буде готова у касно пролеће наредне године.

"Тиме ћемо завршити комплетну обилазницу до Бубањ потока и сада нам остаје уговарање Сектора Ц, последњег сектора од Бубањ потока до Панчева дужине 31 километар, који треба да буде изграђен у наредном периоду како бисмо имали коначно комплетну обилазницу око Београда", рекао је Весић.

Министар је навео да је Моравски коридор, дужине 112 километара, највеће градилиште у земљи.

"То је пример како се ради ауто-пут брзо и ефикасно. Радови се изводе на 90 километара трасе, што значи практично целом дужином пута и деоница од Појата до Крушевца треба да буде прва пуштена, тако да ће Крушевац бити повезан ауто-путем са Београдом, што ће битно олакшати живот том делу Србије", сматра Весић.

Подсетио је да је у току изградња наставка ауто-пута "Милош Велики" од Паковраће до Пожеге у дужини од 19,5 километара.

"Од Пожеге имамо још две деонице: Пожега-Котроман од 60 километара и Пожега-Бољаре од 107 километара, што представља везу са Црном Гором и Републиком Српском и тиме ћемо читаву западну Србију повезати саобраћајно", рекао је Весић.

Подвукао је да је влада у овогодишњем буџету планирала 1,3 милијарде динара за мале пројекте, од којих је један пројекат интегралног развоја Овчарско-кабларске клисуре, зато што је процењено да она представља велики потенцијал који није довољно развијен.

Весић је најавио да ће ауто-пут од Руме до Шапца са мостом преко Саве бити пуштен у септембру следеће године.

"На томе се интензивно ради. Мост дужине 1.350 метара је завршен преко 96 одсто", рекао је министар.

Истакао је важност Фрушкогорског коридора на коме су два кључна објекта, тунел испод Фрушке горе дужине 3.550 метара и мост преко Дунава дужине 1.800 метара који ће повезати каћку страну са Петроварадином.

"Тако ће Нови Сад, уз тај мост и други који повезује Булевар Европе, добити два моста у наредном периоду, што је за град велики напредак", проценио је Весић.

Весић је рекао да је источни део Србије био запостављен у прошлости, али да се то мења захваљујући брзој саобраћајници Пожаревац-Голубац-Велико Градиште дужине 70 километара и планираном изградњом брзе саобраћајнице Параћин-Зајечар-Неготин дуге 140 километара.

Најавио је и пројекте брзе саобраћајнице од Крагујевца до Мрчајеваца у дужини до 33 километра, затим Голубац-Доњи Милановац-Брза Паланка-Кладово дужине 146 киолометара, што су инвестиције које ће започети када путеви на којима се сада ради буду завршени.

"За мене је посебно значајан пројекат ауто-пута "Вожд Карађорђе" дужине 200 километара кроз саму Шумадију, за који се сада ради пројекат. Председник Вучић је најавио да ће он бити изграђен, а он је дао и име ''Вожд Карађорђе'', као што је дао и име ''Милош Велики''. Мислим да је добро да се путеви зову по људима значајним за нашу историју", нагласио је Весић.

Додао је како то све показује да политика председника Вучића инсистира на изградњи инфраструктуре, јер је она важна за развој земље.

"То није само грађење путева и повезивање делова земље, него да људи у различитим деловима могу да остану да живе, јер могу брзо да дођу до неког другог краја. Са овим ауто-путевима могу да раде у Београду, а живе 70-80 километара даље од њега. То значи и развој туризма, долазак инвестиција, већи број радних места и веће плате", навео је Весић.

Оценио је да ће Вучићева политика остати запамћена у историји по томе што је сачувала независност Србије, слободу да самостално, али и по томе што је земља напредовала, што се Србија инфраструктурно развила и да је стала у ред развијених земаља Европе изградњом пруга, путева, и што више ни један крај Србије није запостављен.

Министар је рекао да ће бити настављена изградња железничких пруга.

"Урадили смо брзу железничку пругу, на иницијативу председника Вучића, између Београда и Новог Сада дужине 75 километара где возови иду 200 километара на сат. Сада радимо пругу између Новог Сада и Суботице чија је дужина 108 километара, где ће возови такође ићи 200 на сат. Та пруга ће бити повезана са Будимпештом, пошто Мађари раде свој део пруге, а ми ћемо у наредном периоду са ЕУ кренути са изградњом брзе пруге Београд-Ниш дужине 210 километара, тако да ћемо у будућности имати брзу пругу од Ниша до Будимпеште", рекао је Весић.

Додао је како верује да ће ЕУ бити заинтересована за наставак пруге према Скопљу, Грчкој и Бугарској како би се успоставила "кичма" брзих пруга на Балкану.

Весић је рекао да је завршена реконструкција 80 километара пруге Београд-Бар од Ресника до Ваљева и да предстоји реконструкција деонице Ваљево-Врбница од 210 километара дужине, чиме би Србија обавила свој део посла на овој прузи.

"Радићемо такође пругу према Шиду, дужине 90 километара, што значи да би у будућности, уколико би наше комшије Хрвати, Словенци или Аустријанци хтели да граде своју брзу пругу, можемо да је имамо и у том правцу до Беча", рекао је Весић.

Најавио је изградњу стотина километара железничких пруга, јер је тежња Србије да се укључи у европски пројекат дуплирања броја километара пруга до 2030. године, како би се направиле уштеде и смањио ефекат стаклене баште.

"Радимо два интермодална терминала. Тренутно радимо са ЕУ у Батајници, сад припремамо интермодални терминал у Макишу и то су пројекти од посебног значаја и најважније је да се ти пројекти не зауставе", рекао је Весић.

Поновио је своје залагање да се убрзају процедуре у катастру, како би грађани и инвеститори могли да брже добијају потребну документацију за изградњу, као и измене Закона о изградњи.

Весић је навео да су то од њега тражили и представници грађевинске индустрије на недавном састанку у Привредној комори Србије.

Додао је да ће се о свему консултовати са премијерком Аном Брнабић.

Весић је рекао да ће прокјекат "Чиста Србија" који се реализује из кинеског кредити бити настављен.

"Планирано је 65 градова са 89 локација и да 2.2 милиона људи буде покривено канализацијом, са негде око 5.200.000 километара канализационе мреже. Тренутно се ради на 16 локација и то се из буџета Србије граде Нови Сад, Крагујевац, Кучево, Нови Бечеј и Кнић, а из кинеског кредита радимо Лазаревац, Обреновац, Велике Црљене, Сврљиг, Бању Врујци, Врање, Лајковац, Варварин, Крупањ, Кладово и Мионицу. Из пројекта са "KfW" банком радимо неколико постројења за прераду отпадних вода, што је кредит који је сад одобрила Скупштина Србије, а радиће се и две регионалне депоније, Панчево и Краљево-Крушевац", рекао је Весић.

Изградња метроа одвија се у планираној динамици

Весић је изјавио је да се изградња Београдског метроа одвија у планираној динамици и да ће до краја новембра бити потписан уговор са француским Алстомом о изградњи депоа у Макишком пољу.

"Насипање Макишког поља почело је у новембру 2021. године, а рок за завршетак радова је 36 месеци. До сада је насут део који је најважнији за почетак изградње депоа", рекао је Весић за Танјуг. Додао је да предузеће "Београдски метро и воз" преговара са Пауер Чајном, Алстомом и Ежисом, који је пројектовао метро, о динамици потписивања првих уговора о изградњи.

"Они су дефинисали све елементе уговора са Пауер Чајном. Чекамо да Републичка ревизиона комисија усвоји Студију о оправданости са идејним пројектом за депо Макишко поље. Кад то будемо завршили имаћемо до краја новембра, надам се, све елементе за потписивање уговора о изградњи депоа", рекао је Весић.

Најавио је да се након тога може очекивати почетак радова на том објекту.

"То значи да ћемо, када завршимо насипиње, почети са изградњом депоа, а тако је и планирана изградња. То су огромне количине земље која се насипа да би депо могао да се гради. Идемо упоредо са радовима", рекао је Весић.

Навео је да је завршено пројектовање прве линије метроа, да је у току пројектовање друге линије и да се убрзо очекује потписивање уговора са Алстомом о изградњи.

Како је навео, изградња метроа је мање-више у планираној динамици, што значи да ће прва линија бити завршена 2027. године, а друга линија 2030. године.

"Заједно са метроом гради се и лака градска железница. То ће омогућити да Београд 2030. године већински пређе на шински модел јавног превоза, што битно мења начин превоза, чини га бржим и смањује гужве на градским улицама", истакао је Весић.

Нова зграда Аеродрома "Никола Тесла" до краја године

Весић је рекао да ће до краја године Аеродром "Никола Тесла" добити нови терминал површине 50.000 квадратних метара.

"Тиме ћемо испунити услов да до 2030. године аеродром може да прими 10 милиона путника. Важно је да ће концесионар (француска компанија ''Ванси'') извршити своју обавезу и за првих пет година инвестирати 732 милиона евра, чиме добијамо нов аеродром који прима већи број путника, јер му је капацитет пре концесије био до 5,5 милиона путника", рекао је Весић.

Додао је да то омогућава даљи развој наше националне авио компаније "Ер Србије" и туризма, карго центара и свега осталог што иде уз аеродром.

"За туризам је веома важно да имате добру ваздушну везу са другим деловима света, а у нашем случају пре свега са Европом. То нам ''Ер Србија'' омогућава, јер почиње да лети за Кину и за Чикаго, тако да се показало да је та концесија била прави потез, јер ћемо добити нови, модеран аеродром, који ће генерисати много више новца него сама аеродромска зграда, од прелета и свега другог", навео је Весић.

Весић је напоменуо да проширење аеродромске зграде у Сурчину и повећање броја летова и путника доносе и већи карго саобраћај и да је то један од разлога због којих је држава основала предузеће Аеродроми Србије.

"Има неколико аеродрома у Србији који ће бити више карго аеродроми, преко којих ће пре свега пољопривредни производи бити лако и брзо транспортовани у све делове света да не би пропадали, јер је ту брзина одлучујућа", рекао је министар.

Весић је нагласио како је веома срећан што је проширење београдског аеродрома омогућило да држава развија и друге аеродроме, као што су Лађевци, Поникве и Ниш, који ће бити веома значајни за развој привреде.

Извор: Танјуг